Zlatibor - Raj prirodnih lepota & gurmanskih specijaliteta
Kad god pomislimo na avanturu, kulturno nasleđe, hranu, sport i zabavu, prva destinacija koja nam padne na pamet je planina Zlatibor. Veličanstveni pejzaži, priroda, ukusna tradicionalna hrana i brojne sportske aktivnosti očekuju svakog posetioca. Ukoliko samo prolazite pored Zlatibora, svi gurmani uvek moraju da svrate na neki od Zlatiborskih specijaliteta poput čuvene Komplet lepinje, kajmaka ili drugih tradicionalnih delicija.
Donosimo vam zanimljivosti o ovoj poznatoj planini i njenoj okolini.
Zlatibor je planinski region smešten u zapadnom delu Srbije, delu Dinarskih Alpa. Ime ZLATIBOR (ZLATI = zlatni, BOR = bor) znači "Zlatni bor". Na Zlatiboru se nalazi obilje borova i to je razlog zašto su ovu divnu srpsku planinu ljudi nazivali „Zlatnom borovom planinom“.
Planina se prostire na površini od 300 km². Najviši vrh je Tornik na 1496 m nadmorske visine. Zlatibor se nalazi između 43 ° 31 'N, i 43 ° 51' N, i između 19 ° 28 'E i 19 ° 56' E. Prosečna visina planine Zlatibor se nalazi na oko 1000 m nadmorske visine. Presecaju je brojne reke, potoci i jaruge.
Tri najviša vrha Zlatiborskog masiva su: Tornik (1.496m) - najviši vrh Zlatibora, Brijac (1.480m) i Čigota (1.422m) i nude mesto ljubiteljima skijanja.
Prosečna nadmorska visina od 1000m i specifičan geografski položaj omogućavaju takozvanu „ružu vetrova“, mešavinu morskih i planinskih vazdušnih strujanja koja rezultira najvišim kvalitetom vazduha, stvarajući zdravu i prijatnu klimu na Zlatiboru. Borove šume po kojima je Zlatibor dobio ime, livade, pašnjaci i planinski potoci čine prirodni ambijent Zlatibora izuzetnim i omiljenim odredištem među skijašima i ljubiteljima planina.
Živopisna i autentična zlatiborska sela
Zlatiborska sela pružaju odlične uslove za razvoj seoskog turizma u sledećim oblastima: Sirogojno, Gostilje, Rožanstvo, Ljubiš, Tripkova, Mačkat, Rudine, Semegnjevo, Kriva Reka.
Pored dobre saobraćajne povezanosti, sela su i adekvatno opremljena za smeštaj i boravak gostiju. Očuvano prirodno okruženje, zdrava hrana i čista voda, način života u kome se čuvaju tradicionalne vrednosti, koje su uglavnom zaboravljene, čine zlatiborska sela autentičnim i atraktivnim za goste.
Takođe postoje mogućnosti za rekreaciju, šetnju, organizovanje izleta. Lov i ribolov, jahanje, planinarenje, branje šumskog voća, lekovitog bilja i druge rekreativne i zabavne aktivnosti u prirodi takođe su deo turističke ponude. Turisti, po želji, mogu učestvovati u radu običnog seoskog domaćinstva, uključujući i radove u polju.
Vožnja biciklima, kao neizostavni deo rekreacije živopisnim I obeleženim stazama od Zlatibora do Mokre Gore, kao i stazama koje povezuju centar Zlatibora sa selom Semegnjevo. Na ovoj glavnoj stazi nadovezuje se sistem lokalnih staza, dužine preko 50 kilometara. Sve rute su jasno obeležene odgovarajućom signalizacijom i prolaze kroz najlepše delove Zlatibora. Takođe ima mnogo zanimljivih mesta oko Zlatibora na kojima možete da osetite srpsku tradiciju i kulturno nasleđe.
Ne zaboravite da svratite i do Stopića pećine, kao i vodopada Gostilje. Stopića pećina se nalazi na severoistočnoj strani planine Zlatibor između sela Rožanstvo i Trnave. Udaljeno je 250km od Beograda, 30km od Užica i samo 19km od turističkog centra Zlatibora.
Na 26 km od turističkog centra Zlatibor, u selu Sirogojno, nalazi se jedini muzej na otvorenom u Srbiji „Staro Selo“ i neverovatno i živopisno selo između Tare i Zlatibora, Mokra Gora, popularna atrakcija nudi obnovljenu staru usku prugu “ Šarganska osmica "koja se penje 300 m uz brdo praveći savršen broj osam. Predstavlja jednu od najpoznatijih atrakcija u Srbiji pružajući celokupan doživljaj vremeplova.
Tradicionalna odeća kao deo kulturne baštine
Obavezni deo muške odeće bili su „košulja“ i „pantalone“, takođe šareni vuneni „kaiš“, posebne oznake davale su „pelengiri“ ili „pelengaće“ - vrsta širih pantalona od vunene tkanine (pelengiri) ili lana (pelengaće) u beloj ili tamno smeđoj boji. Što se tiče gornjih delova odeće „zubunić“ ili „gunjić“, tada su se nosile „đečerma“, „đžamadan“ i „gunj“. Na glavi su nosili crveni fes („ves“) sa kićenom crnom vunenom pletenom kapom „šubara“ i, posle srpsko-turskog rata 1880-ih češće, „šajkače“ (vrsta jugoslovenske vojničke kape). Zimi se oko kape pokrivao vuneni pleteni šal, a leti slamnati šešir.
Devojke i žene su nosile dugu dinarsku košulju od konoplje („debela“ - „teška bez“), takođe od lana („ćeten bez“), a za nedelju ili praznike od pola pamuka („tkani i pamučni bez“) platnu.
Kao gornji deo odeće nosili su kratku izvezenu tešku platnenu jaknu (jelek) zvanu "prsluk", a preko nje belu tešku tkaninu "zubun", neku vrstu jakne kratkih rukava, na prednjoj strani ispod pojasa nosili su usku kecelja "prežina". Nošene su crne vezene vunene čarape i „građeni opanci“, (vrsta ručno rađenih seljačkih cipela). Devojčice su oko glave nosile dve pletenice i za posebne prilike, poput praznika, na glavu su stavljale ravni crveni „fesić“ (fes - kapu), dok su im oko vrata bile nanizane zlatne ili srebrne pare. Zimi se nosila duga plisirana vunena suknja, a iznad teškog platna „prsluk“ ili „grudnjak pamuklija“ (prsluk od pamuka), „gunj“ - nosila se kratka seljačka teška platnena jakna dugih rukava.
Mislimo da smo vam dovoljno privukli pažnju i da je pravo vreme da spakujete kofere i uplovite u neverovatno iskustvo koje zlatiborski okrug pruža.
Sreaćan put i prijatno!
Source:.zlatibor.org.rs/
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
