Zimnica

Kada pečene paprike zamirišu, znam da je leto već na izmaku i da se valja polako pripremati za zimsku sezonu. Ajvar, pinđur, kiseli kupus, krastavčići, šargarepa ili karfiol. Sve su to omiljeni delikatesi koje ćemo jesti tokom zimskih dana.

Još kao dete voleo sam da posmatram jedan upečatljiv priizor – police koje se šarene usled raznovrsnog povrća koje samo što je ukiselila moja baka. Uvek sam se radovao i sa nestrpljenjem čekao kada će doći vreme da se prva tegla te zimnice otvori.

Zimnica - istorijat

Zimnica je omiljena trpeza tokom zimskih meseci, prilika da se u sred zime jede šaroliko voće i povrće i da se hrani zdravo! Da li ste se ikada zapitali kako i zašto je nastala zimnica? Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan i dali smo ga u prethodnoj rečenici.

Zimnica naime, je jedan od najstarijih poznatih načina konzervacije hrane, koji nam je omogućio da jedemo sezonsko voće i povrće koje nije izgubilo hranjiva svojstva nakon njegove sezone.

Sačuvani su zapisi koji datiraju još od antičkih Grka koji opisuju način na koji su čuvali voće i povrće sušenjem, pa su tako npr. razvili i sistem za konzervaciju smokvi. Smokve su se najpre gnječile, zatim formirale u „hleb“ i potom se sušile na suncu.

home-canning, zimnica, Serbian food

Na koji način možemo konzervirati hranu

Još od najranijih dana ljudi su znali da se hranjiva svojstva namirnica mogu očuvati sušenjem, soljenjem, zaslađivanjem ili kišeljenjem.

U narodu je poznata izreka „Letnje voće, zimska radost“! Upravo ova izreka predstavlja lepu interpretaciju procesa čuvanja voća sušenjem. Naime, mnogi od nas će seći voće na tanje kolutiće koji se nakon sečenja suše. Na taj način u zimskim mesecima možemo uživati u sušenim jabukama, šljivama, kajsijama, breksvama, grožđu ili pak kruškama. Soljenjem, salamuranjem i čuvanjem mesa na hladnoj temperaturi možemo produžiti njegov životni vek.

Kada je reč o kišeljenju, to je proces nešto složeniji od prostog sušenja voća ili povrća. Tokom menja značajno se menja ukus, kao i tekstura hrane. Za kišeljenje hrane potrebno je pripremiti određeni slani rastvor u koji se potom potapaju namirnice. Ukoliko su namirnice dovoljno sočne, nekada će biti dovoljno samo dodati so bez dodavanja vode.

Slatko - ukus tradicije

By Aleksandar | децембар 2, 2020 |

Slatko je voćna poslastica, veoma popularna u Srbiji i balkanskim zemljama koji se sastoji od prepoznatljivih, obično celih komada voća pomešanih u vrlo gustom sirupu. Razno voće moglo bi se koristiti za pripremu slatkog kao što su smokve, grožđe, dunje, šljive, višnje, maline, jagode, kupine, gotovo svako voće koje se setite. Gusti šećerni sirupi često se aromatizuju limunom, vanilom ili cimetom.

Čvarci – Tradicionalni srpski delikates

By Aleksandar | новембар 13, 2020 |

Zima je pred vratima, a to je vreme kada nam na trpezu dolaze omiljene srpske grickalice - čvarci. U početku. čvarci su se smatrali kao hrana za sirotinju. Međutim, vremenom čvarci postaju veoma popularni i ubrzo se svrstavaju među delikatese koji potiču iz Srbije.

AJVAR

By Nikolina | септембар 17, 2020 |

Septembar je obično vreme kada ljudi pripremaju tradicionalne srpske specijalitete za zimu. Vreme je kada možete osetiti miris pržene paprike i probate domaći tradicionalni ukusni srpski ajvar. Jedan od najpoznatijih i najpriznatijih ajvara je Leskovački Ajvar.

Čuvena Rakija

By Nikolina | септембар 10, 2020 |

Čuvena rakija Najpopularnije tradicionalno srpsko piće Srbija je zemlja voćnjaka i polja zemlja bogata raznim voćem i povrćem. Seljaci su uvideli prednosti i počeli da proizvode najpopularnije srpsko piće, čuvenu rakiju. Rakija je napravljena od raznog voća, ali…

Šta sve sprema za zimnicu?

Zimnica, home-canning, Serbian food, Click for Serbia

Zimnicu ne mogu zamisliti bez ajvara. Miris pečene paprike na jesen, je svakako najupečatljiviji momenat spremanja zimnice. Ajvar možete spremati sa patlidžanom, možete ga napraviti blagim ili pak pikantnim, jedno je sigurno ajvar je centralna figura svake zimnice!

Serviran sa tucanom papričicom ili bez, iskorišćen za pripremu podvarka, na koji god način ga koristili nezaobilazni deo gotovo svakog zimskog ručka je kiseli kupus! Iz tog razloga ga kotiram na visokom drugom mestu omiljene zimnice!

Razmišljajući o zimskim ručkovima, umalo nepravedno izostavih voćne poslastice. Na visokom trećem mestu omiljene zimnice nalazi se džem od kajsija. Za ovim slatkim delikatesom „plaču palančinke“, a kriške tost hleba čekaju u redu da budu namazane!

Ne možete se smatrati ljubiteljem turšije ukoliko ne volite kornišone. Ukoliko mene pitate, što sitniji kornišoni to bolje. Kakve god da volite, kiseli krastavčići su svakako neizostavni deo svake zimnice!

U uvodnim rečima ovog teksta spominjao sam šarene tegle koje krase police kuhinja i špajiza kao upečatljiv momenat svog detinjstva. Stoga na peto mesto smeštam kombinovanu turšiju. Svakako moj omiljeni sadržaj ovih šarenih tegli su šargarepice i karfiol. U njima ćete često pronaći papriku, zeleni paradajiz, a ponegde i luk i beli luk.

Zimnica – zdravi zimski delikates

Zima je period kada se u ovim krajevima tradicionalno nešto više uživa u hrani. Vreme slava, novogodišnjih praznika i Božića je vreme kada se posebna pažnja posvećuje svakojakim gurmanluncima i neretko veoma masnoj i visoko-kaloričnoj hrani. Izuzimajući ozbiljnije zdravstvene implikacije ovakve ishrane, posedice u vidu viška kilograma su vidljive mesecima posle.

Srećom nije sva zimska hrana ukusni neprijatelj s kojim ćemo se boriti u nedeljama i mesecima nakon zime. Zimnica, odnosno ukiseljene namirnice iz turšije su zapravo veoma korisne za naš organizam. U vreme kada je naš digestivni sistem pod stalnim udarom prazničnih trpeza, upravo je turšija ta koja će vam pomoći u toj borbi. Naime, promena ukusa i teksture namirnica koje se kisele je posledica procese laktofermentacije u kom se skrob i šećeri iz povrća prelaze u mlečnu kiselinu.

pickles_compress

Istovremeno, umnožavanjem laktobacila u povrću koje fermentiše stimuliše se proizvodnja korisnih enzima. Upravo je kombinacija mlečne kiseline i laktobacila odgovorna za regulisanje šećera u krvi, snižavanje krvnog pritiska, stimulaciju digestivnih sokova i za brojne druge korisne procese našeg organizma.

Neke namirnice poput kiselog kupusa su i veoma bogate vitaminima, gvožem i vlaknima. Takođe, u vreme slava i proslava, tradicionalni narodni lek za mamurluk je rasol – slana voda u kojoj je kiseljen kupus ili povrće. Rasol je veoma bogat vitaminom C i zaista predstavlja izuzetno moćnog saveznika u borbi sa mamurlukom.

 

Prijatno!

Ostavite komentar