Iako nije vreme za čaj, u današnjoj temi bavićemo se upravo istim. Cejlonski čaj, mao feng, earl gray, pustinjski samo su neki od čajeva egzotičnih ukusa i naziva, a da nisu “dobacili” do nivoa njegovog lekovitog visočanstva – Rtanjskog čaja. Možda sve ovo zvuči pristrasno i neobjektivno, tek ljubav prema ovom čaju me naterala da mu posvetim jedan kratak tekst.

Udri brigu na veselje! U Srbiji i generalno na Balkanu, oduvek smo voleli zapevati, zasvirati, zaigrati. Ništa drugačije nije ni danas. Pesma je bila snažno oružje u borbi za opstanak, pesmom su se pričale priče, čuvali običaji i tradicija. Najraniji pisani tragovi govore o dugačkoj muzičkoj tradiciji na ovim prostorima, duboko ukorenjenoj u običajnim pesmama. Na temu istorije muzike u Srbiji možete više pročitati

Balkanska ulica u Beogradu oduvek je posedovala „poseban šmek“. Bar sam je ja tako posmatrao. Valjda sam stekao takav utisak bezbroj puta šetajući i razgledajući radnje gde su se očuvali stari zanati, kako prkose vremenu i promenjenim navikama sadašnjosti u kojoj živimo. Drugačije od ostatka ako ništa drugo.

Razgledajući Beograd kroz vekove, kako se menjao i razvijao, stižemo do vremena vizantijske moći i prevlasti na Balkanskim poluostrvom. Rimsko carstvo posrće i deli se, a Singidunum u toj podeli ostaje tik uz severozapadnu granicu Istočnog rimskog carstva.