Beograd sa vode deo 3
U okviru serijala Beograd sa vode, do sada smo pisali o tri beogradska mosta, znamenitosti na Kalemegdanu koje se vide sa reke i o muzeju savremene umetnosti. Ovim blogom zavrsavamo serijal, i u njemu vam donosimo price o Mostu na Adi, Nebojsinoj kuli i o Gardošu. Na ovom mestu možemo odmah napomenuti da znamenitosti ima još više. Sve i da Beograd ne vrvi od istorije koju smo takođe predstavili u našoj knjizi “Kratka istorija Beograda”, putovanje Dunavom i Savom bilo bi prelepo samo zbog prirode koja vas okružuje: Veliko ratno ostrvo, ušće reka, pa čak i samo širina Dunava na kome je još uvek moguće pronaći alase, samo su neki od nezaboravnih susreta tokom krstarenja.
No, nastavimo gde smo stali – kod mostova. Premda su svi beogradski mostovi zanimljivi, ovde izdvajamo priču o “Mostu na Adi”, odnosno mostu preko Ade.
ADA BRIDGE
Most na Adi predstavlja arhitektonski najmoderniji i najnoviji savski most, sa čijom gradnjom se završilo 2011. Simbolično, most je otvoren za saobraćaj na novogodišnju noć, odnosno 01.01.2012. godine. Pored kapaciteta u kojima se danas koristi, most je takođe zamišljen i kao deo budućeg metroa. Infrastrukturno, Most na Adi je od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je jedini most koji spaja Novi Beograd i Banovo Brdo. Međutim, manje je poznato da je most preko Ade bio u infrastrukturnim planovima gotovo čitav vek.
Prve skice i planovi za izgranju ovog mosta javljaju se u međuratnom periodu. Pa ipak, kao posledica razaranja tokom drugog svetskog rata, Beograd je ostao bez ijednog drumskog mosta (podsetite se priče o Starom Savskom mostu). Tako je plan o izgradnji mosta preko Ade skrajnut u posleratnim godinama, sve dok se ideja nije vratila u žižu javnosti početkom 21. Veka. Danas most na Adi predstavlja jedan od simbola grada, i nezaobilazna je konstrukcija
NEBOJSA TOWER
Kula Nebojša jedno je od najstarijih utvrđenja unutar Beogradske tvrđave, odnosno Kalemegdana. Oni manje upućeni u istoriju sa pravom bi se pitali da li je u pitanju “Kula Nebojša” ili “Nebojšina kula”, ali u ovoj lingvističkoj nedoumici leži i odgovor na pitanje kako je Kula dobila ime. Kada bi se zvala “Nebojšina kula”, to bi ukazivalo na to da je neki poznati Nebojša u njoj boravio ili je posedovao. Međutim, to ne može biti dalje od istine. Iako je Nebojša poznato i relativno rašireno ime u Srbiji, ova kula nije nazvana ni po kome. “Kula Nebojša”, kako je jedino ispravno nazivati ovo zdanje, nazvana je tako upravo zbog značenja koje ime Nebojša nosi sa sobom.
Kula Nebojša trebalo je da simbolizuje nedostatak straha, dakle, neustrašivost. Drevne anegdote prema nekim izvorima ukazuju na mogućnost da je naziv kule Nebojša nastao gotovo kolokvijalno, tako što su stanovnici tokom opsade govorili jedni drugima “ne boj se”, a isto to su im navodno govorili i dželati koji bi im, baš u toj kuli, i oduzimali život. Iako su ovakvi navodi teško proverljivi, priča ostaje zanimljiva. Takođe je interesantno da je kula koja je prvobitno bila nazvana Nebojša, je bila u potpunosti razneta uDonjem Gradu (17.vek). U Kuli Nebojša pogubljen je i grčki revolucionar Riga od Fere (o kome ćemo pisati iduće nedelje). Danas je Kula Nebojša pretvorena u muzej.
GARDOŠ KULA
Gardoš kula je jedna od najpoznatijih zemunskih znamenitosti koje su vidljive sa vode, a takođe je poznata i kao milenijumska kula i kula Sibinjanin Janka. Iako je u poslednjih desetak godina na njenoj površini pronađeni zanimljivi arheološki artefakti iz doba rimskog carstva, za Gardoš kulu vezuju se zanimljivi mitovi koji odolevaju vremenu, uprkos tome što su detaljna arehološka istraživanja pokazala da mitovi često nisu mnogo više nego upravo to – mitovi.
Naime, kula je delimično razrušena tokom Prvog svetskog rata. Delimično srušena kula zablokirala je ulaz u podrum. U čaršiji se govorilo kako su austrijanci to uradili namerno, ne bi li sakrili tajne koridore koji vode čak do Kalemegdana. Međutim, tokom prvih renovacija utvrđeno je da tajnih koridora nema, baš kao i tokom rekonstrukcije 1960ih. Tu ne prestaje povezanost sa Kalemegdanom, pošto je i Gardoš kula, baš kao i Nebojšina imala značajnu ulogu osmatračnice.
U originalnim skicama koje se čuvaju u Beogradskom muzeju može se videti da je u originalu Gardoš kula imala orla na samom vrhu, dok su sa strane bili grb i skulptura lava. Danas je vremenu odolela samo skulptura lava.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
