Sudbina starih zanata
Da li ste skoro našli neki vintage zaboravljeni bakin ili dekin sat, divili se njegovoj lepoti i hteli da ga “vratite u život”. Sve što vam treba je časovničar, ali gde ga naći? I gde ste poslednji put videli časovničarsku radnju?
I ovo kao i mnoga druga, sada arhaična zanimanja, polako nestaju, a menjaju ih project i product manageri, sve što je digital i sve što je univerzalno, univerzalno u smislu da je potpuno isto- isto da li to radite u Danskoj, Srbiji ili dalekoj Australiji.
Zaboravljeni zanati jesu vid našeg tradicionalnog nematerijalnog nasleđa i govore o jednom drugom vremenu i vrednostima. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori. Oni su imali svoje pomoćnike - kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama.
Većina ovih zanata danas je ili potpuno iščezla ili za njih zna jako mali broj ljudi, pre svega porodica koje se njima bave već generacijama. Iako je ovaj rad, uglavnom manuelni i potrebne su određene veštine, kreativnost i preciznost u izradi, nosioci su i kulture i identiteta naroda. U narednim redovima podsećamo se nekih od njih.
Kovač
Kovački zanat se smatra jednim od najtežih, jer zahteva veliki fizički napor, snagu i izdržljivost. Nekada su kovači radili isključivo ručno, koristeći čekić i vlastitu snagu kako bi oblikovali užareno gvožđe. Danas je ovaj posao donekle olakšan savremenim alatima, poput pneumatskih čekića, koji ubrzavaju proces izrade i popravke alata.
Nekada je usluga kovača bila neophodna svakom domaćinstvu, naročito u seoskim sredinama. Iz kovačkih radionica svakodnevno su odzvanjali snažni udarci čekića o usijano gvožđe, dok se danas taj zvuk retko čuje. Ipak, pojedine kovačke radionice i dalje opstaju, potvrđujući da ovaj zanat nije u potpunosti zaboravljen.
Dok su nekada izrađivali potkovice i poljoprivredne alate, savremeni kovači danas prave ograde, dekorativne metalne elemente i delove za traktore i druge mašine, prilagođavajući se potrebama današnjeg vremena.
Odžačar
Odžačari su nekada imali ključnu ulogu u domaćinstvima – čistili su gar iz dimnjaka koji je ometao sagorevanje u pećima na drva, tada glavnim izvorima grejanja i kuvanja. Ove vešte zanatlije bile su prepoznatljive po specijalnoj četki montiranoj na dugačkoj sajli, kojom su temeljno čistili dimnjake.
Osim što su uklanjali garež, često su morali da vade predmete koji bi slučajno upali u odžak. Zbog toga su sa sobom nosili i tešku gvozdenu kuglu, kojom su probijali prepreke i osiguravali da dimnjaci ostanu prohodni.
Najprepoznatljiviji su bili po svojim crnim odelima i garavim licima, dok su na glavi obično nosili male crne kapice.
U narodnom verovanju, susret s odžačarom donosio je sreću.
Grnčarstvo
Grnčarstvo je jedan od najstarijih zanata kojim se čovek bavi od davnina. Grnčari pažljivo biraju odgovarajuću vrstu zemlje, mešaju je s vodom i zatim mese dok ne dobiju glinenu masu pogodnu za oblikovanje.
Nekada se ovaj zanat obavljao isključivo ručno, što je zahtevalo mnogo vremena i strpljenja za izradu posuđa i drugih predmeta. Sa pronalaskom grnčarskog točka, proces je postao znatno brži i precizniji.
Oblikovani predmeti ostavljali su se u hladovini ili na promaji da se dobro osuše. Po želji su se premazivali i oslikavali raznim bojama, dodajući im jedinstven estetski pečat.
Završni korak bila je termička obrada u specijalnim pećima na drva. U zavisnosti od veličine predmeta, pečenje je trajalo od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon toga, grnčarija se pažljivo hladila, što je zahtevalo veštinu i iskustvo zanatlije kako bi predmeti ostali čvrsti i dugotrajni.
Časovničar
Časovničar, poznat i kao sajdžija, zanatlija je koji se bavi izradom i popravkom časovnika. Nekada su časovničari izrađivali i popravljali isključivo mehaničke satove, ručno praveći svaki deo. Danas se njihov posao uglavnom svodi na zamenu oštećenih ili istrošenih delova novima, koji se proizvode u fabrikama.
Pored mehaničkih satova, savremeni časovničari popravljaju i elektronske i električne modele, a često i menjaju baterije. Ovi vešti majstori mogu servisirati razne vrste časovnika – od džepnih i ručnih, preko stonih, pa sve do zidnih satova.
Iako je nekada časovničarska radnja bila prisutna u svakom većem mestu, danas je sve teže pronaći iskusnog sajdžiju, ali oni koji i dalje čuvaju ovaj zanat ostaju neprocenjivi majstori preciznosti i tradicije.
Serbian 
English 
