Svetski Dan Poezije
Svetski dan poezije obeležava se 21. marta, a proglasio ga je UNESCO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) 1999. godine, „s ciljem podržavanja jezičke raznolikosti kroz pesnički izraz i povećanja mogućnosti da se čuju razni jezici“.
Njegova svrha je podsticanje čitanja, pisanja, izdavanja i podučavanja poezije širom sveta i, kako se navodi u originalnoj UNESCO deklaraciji, „davanje novog priznanja i podsticaja nacionalnim, regionalnim i međunarodnim pesničkim pokretima“.
Poezija se uopšteno slavila u oktobru, ali je tokom 20. veka svetska zajednica ovaj dan obeležavala 15. oktobra, na rođendan Vergilija, rimskog epskog pesnika i pesnika laureata za vreme cara Avgusta. Tradicija obeležavanja Dana poezije u oktobru i dalje se zadržala u mnogim zemljama. U Ujedinjenom Kraljevstvu ovaj dan se obično slavi prvog četvrtka u oktobru, dok se u drugim zemljama može obeležavati u nekom drugom oktobarskom ili čak novembarskom terminu.
Žene u srpskoj književnosti
Monahinja Jefimija, rođena kao Jelena Mrnjavčević, bila je kći vlastelina Vojihne i supruga despota Uglješe. Ostavila je tri značajna zapisa koji se smatraju delima srpske srednjovekovne književnosti: Tuga za mladencem Uglješom, Zapis na Hilandarskoj zavesi i Pohvala knezu Lazaru.
Milica Stojadinović Srpkinja, književnica iz 19. veka, objavila je tri zbirke pesama i bila prepoznata kao jedna od vodećih pesnikinja svog vremena. Prethodile su joj Eustahija Arsić, književnica i borac za ženska prava, te Julijana Radivojević, čije se ljubavne pesme smatraju prvima koje je u Srbiji napisala žena.
Jelena Dimitrijević, književnica, dobrotvorka i putnica, objavila je niz dela, među kojima se ističu Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, kao i putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta.
Isidora Sekulić bila je prozna spisateljica, esejistkinja, akademik i prva žena članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Desanka Maksimović, pesnikinja i pripovedač, ostavila je bogat književni opus od pedesetak knjiga poezije, romana i putopisne proze, a bavila se i prevođenjem poezije sa više jezika.
Žene i Ninova nagrada
NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine. Prvi put je dodeljena 1954, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman “Koreni”. Smatra se jednim od najznačajnih priznanja u književnosti, gde su među dobitnicima MIloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović, Borislav Pekić. Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović I Dragan Velikić po dva. Nagrada nije dodeljena 1959. godine, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za “stimulisanjem kvaliteta”.
Ukupno šest žena dobilo je NIN-ovu nagradu za književnost: Milena Marković, Ivana Dimić, Dubravka Ugrešić, Svetlana Velmar-Janković, Grozdana Olujić i Gordana Ćirjanić. Njihova dela ostavila su neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, donoseći snažne, autentične glasove i progovarajući o temama koje su oblikovale društvo kroz različite epohe.
Serbian 
English 
