Strong and Powerful Brandy

„Ove godine šljiva je dobro rodila. I kruška i kajsija“ – kazaće mi nešto kasnije Rajko, zvanično moj „drugi rođak“, a nezvanično ujak; u svakom slučaju čovek kog retko viđam, a i tada pred mene uglavnom iznese slatko i kafu uz razgovore koji nisu naročito dugi. Rajko živi u svom rodnom selu, u kući pored rodne kuće mog dede, i ovaj put ga zatičem u velikom oblaku gustog dima koji se izvio iznad kazana u kom se peče rakija. Pozdravlja me u svojoj standardnoj i jednostavnoj odevnoj kombinaciji, od koje štrči samo prastari roze kačket na kom piše „Miami beach“; kačket koji je bez mnogo dvoumljenja barem koju godinu stariji od mene. Sam kraj leta i početak jeseni predstavlja sezonu za pečenje rakije, i krajičkom oka primećujem da je Rajko plavom kredom na belom zidu ispod broja 2022 već lupio deset recki. Pretpostavljam, u pitanju je deseti kazan koji je završio u ovoj sezoni. „Drago mi je da si sad došao, dok pečem, dođi posle da probaš šljivu od prošle godine“ – zove me Rajko a ja mu odgovaram da bih radije čuo priču o tome kako pravi rakiju. „Dođi, dođi, ove godine šljiva je dobro rodila. I kruška i kajsija. Za jedno sat i po stavljam novu turu.“ Na kratko se gubim u misli kako se reč „šljiva“ u jednom času odnosi na rakiju u drugom na voćku, i čini mi veliko zadovoljstvo što mi razumevanje dolazi prirodno. U sledećih sat vremena pokupio sam kesu opalog oraha i pronašao poneku dobru jabuku na zemlji, a zatim sam se uputio u dvorište do mog, na veliku lekciju koju ovde prenosim po svom najboljem sećanju.