Slava

Slava je treći najznačajniji praznik pored Božića i Uskrsa za pravoslavne vernike u Srbiji i Republici Srpskoj. Ova lepa porodična tradicija se naziva još krsna slava ili krsno ime. Interesenatno je da je slava kao tradicija toliko vezana za ovo podnevlje da se često predstavlja kao znak identiteta Srba, onim što nas čini jedinstvenim u Hrišanskom svetu. Dobro, slavu možete pronaći i u delovima Severne Makedonije, a slavi se i Crnoj Gori.

Kako je nastala (Krsna) slava

Pre primanja Hrišćanstva, Srbi su bili narod koji je verovao i više bogova i slavio brojne paganske običaje. Vrhovni Bog koga su svi poštovali bio je Perun. Međutim, svaki dom je verovao i u svoje porodično božanstvo. Srbi koji su prirodi sentimentalni, veoma vezani za verovanje imali su potešlkoće prilikom odricanja paganskih običaja i prihvatanja novih, hrišćanskih. To nije ostalo neprimećeno. Naime, Rastko Nemanjić (Sveti Sava) došao je do veoma pragmatičnog rešenja, te su mnogobožački idoli bili zamanjeni velikim svetiteljima, koji ubrzo postaše zaštitnici domova širom Srbije, crkava, manastira, porodica, pa i sela i gradova. Na taj način nastaje Slava kakvu danas poznajemo.

Slava – Značaj za srpski narod

Kako je Slava postala tako dobro utemeljena tradicija srpskog naroda? Razloge treba potražiti u značaju koju je Slava imala za narod tokom istorije. Vladari su se smenjivali, životne navike i brojni običaji menjali, samo je slava kroz istoriju ostala svetinja srpskog naroda. Bilo da se živelo u blagostanju ili je zemljom vladala nemaština i siromaštvo, slavila se krsna slava. Slavski kolač se lomio među srpskih vojnicima u ratu, a tropar pevao. Čak i u najcrnjim danima svoje istorije, tokom pet vekova otomanske imperije slavila se slava. Slava se održala među Srbima i za vreme izuzetno agresivne propagande nakon svetskih ratova. Jednostavno, slava je čuvala veru, nadu i donosila sreću i veselje u porodične domove.

Kada jedan porodični dom počinje praznovanjem slave?

Slava je tradicija koja se prenosi sa koleno na koleno. Sinovi nasleđuju Slavu od svojih očeva i tako je bilo od pamtiveka, a tradicija prenošenja toliko jaka da se moglo zaključiti da porodice koje obeležavaju slavu istog petka dele isto porodično prezime. Vremenom usled migracija i raseljavanja, dosta takvih porodica se udaljilo jedne od drugih.

Kada je vreme da otac preda slavu?

Sve dok sinovi i otac žive pod istim krovom, slava će se obeležavati zajednički. Prvom prilikom kada sin osnuje svoju porodicu, trebalo bi da preuzme slavu od svog oca i započne obeležavanje slave u svom domu. U novije vreme, često se može čuti pogrešan stav da slavu ne treba preuzimati dokle god je otac živ i ima priliku da obeleži slavu.

Prve godine po osnivanju porodice, sin bi trebalo da dođe kod oca na slavu kako bi se podelio kolač, koji nakon deljenja kolača deanom rukom predaje četvrtinu kolača sinu poželevši mu da u okviru svoje porodice nastavi slavlje u sreći, zdravlju i blagostanju u godinama koje predstoje. Već naredne godine sin u potpunosti preuzima od oca slavu i obeležava je prvi put u svom domu.

photo: shutterstock

Krsna slava – kako se pripremiti?

Tradicija kaže da kuća treba biti sređena, a ukućani uglađeni kako bi dostojno i svečano dočekali goste. Pre obeležavanja slave pristupa se detaljnom čišćenju i pospremanju kuće. Takođe, red je da se ukućanima pokloni bar neki komad nove odeće kako bi se gosti dočekali u novoj garderobi.

Pored spremanja kuće, domaćica priprema bogatu trpezu, a slava ne bi bila potpuna bez svete vodice. Naime, običaj je da sveštena lica osveštaju vodu i dom gde se slavi slava. Za osveštavanje vodice treba pripremiti posudu sa vodom, malu sveću, kadionicu, tamjan i buket bosiljka. Poželjno je da prilikom osveštavanja budu prisutni svi ukućani u sobi gde se nalazi ikona slave na istočnom zidu sobe. Ovaj običaj se razlikuje u selima od urbanih sredina. Dok u selima sveštenik sam „naiđe“ i osvešta domove bez prethodnog „zakazivanja“ u gradovima je potrebno „zakazati termin“.

Da li se na slavu poziva?

Odgovor na ovo pitanje razlikovaće se od kraja do kraja. Dok se u nekim krajevima kaže da se na slavu ne poziva u drugim postoje brojne različite tradicije pozivanja. U nekim krajevima domaćin slanjem lepinje ili omanjeg domaćeg hleba označava poziv na slavu. U drugim krajevima opet, domaćin može lično otići kod gosta i u srdačnom razgovoru ga pozvati na slavu.

Slava i slavski kolač

Naravno ni jedna slava ne može biti kompletna bez slavskog kolača. Uoči slave, obično dan pre, domaćica će mesiti kolač od čistog pšeničnog brašna. U testo treba dodati malo bogojavljanske ili vode koju je prethodno osveštao sveštenik. Slavski kolač treba biti ukrašen, a sa gornje strane kolača treba utisnuti pečat sa slovima ИС ХИ НИ КА, što u prevodu znači „Isus Hrist pobeđuje“. Slavski kolač simboliše hleb života Isusa, a vino kojim se preliva krv koja je tekla iz njegovih rana.

photo by: minjina-kuhinjica.com/

Slavsko žito

Pored slavskog kolača, domaćica pred slavu priprema i slavsko žito, takođe nazvano panaija ili koljivo. Slavsko žito treba biti pripremljeno od očišćenog i otrebljenog pšeničnog zrna. U zavisnosti od broja gostiju žito se kuva u čistoj vodi, a zatim melje i suši se. Nakon sušenja dodaje se šćer, mleveni orasi i malo vanilinog šećera radi ukusa. U plitkoj činiji se nakon toga lepo oblikuje i po površini se posipa mlevenim orasima. U slavsko žito se postavlja manja sveća koja treba biti upaljena tokom obreda deljenja kolača, kada se nakon toga gasi, a žito poliva crvenim vinom.

Slava i slavska sveća

Svaća lpka se na slavi koristi treba biti od čistog voska, dužine oko 50 cm. Postavlja se u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave neposredno pred sečenje kolača. Sveća treba da gori do gotovo samog kraja kada se gasi uz sledeći običaj – Domaćin uzima čašu vina, krsti se, i iz nje uzima kašičicu vina koje izliva na fitilj i gasi. Nakon toga sveća se postavlja pred ikonu ili neko slično svečano mesto u domu.

Kako treba da izgleda slavska trpeza?

Pored slavskog žita, kolača i vina prema narodnom običaju za slavu se priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. Postoje običaji da se poziva na večeru uoči slave, te da se slava praznuje više dana. Iako je slava pre svega duhovni događaj, nekako se u narodu ustalila potreba da slavska trpeza bude obilna i da se u tome neretko preteruje. Pa tako, obeležavanje slava često može da bude problem za porodice koje finansijski ne mogu takvu proslavu da podrže.

Česta greška prilikom pripreme slavske trpeze je neobraćanje pažnje da li je slava posna. Naime, mnoge slave padaju na dan posta i kao takve treba da imaju posnu trpezu. Jedna od najpopularnijih slava – Nikoljdan (Sveti Nikola) pada u vreme Božićnog posta. Spremanje mrsne hrane je veliki greh i bolje ne slaviti slavu nego spremiti trpezu koja nije posna za vreme posta.

Label and copyright: Cobra Film Digital distribution: Youtube powered by: http://vipper.tv/

Kako se dočekuju gosti?

U svečanoj atmosferi, svečani obučen i dobro raspoložen, domaćin dočekuje svoje goste na dan slave. Dobar domaćin neće sedati dok ne dočeka goste koji mu čestitaju rečima: „Srećna slava domaćine, tebi, tvom domu i tvojim ukučanima mnogo godina u veselju“. Na šta domaćin odgovara rečima: „Hvala, dobro nam došli i neka nam Bog i svetac zaštitnik slave pomognu da nam dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju. Gosti se nakon toga za slavski sto raspoređuju po stareštvu.

Srećna slava domaćine!