Šarganska osmica
Sećate li se voza Ćire? Bajkoviti predeli kroz koje je prolazio čine jedinstveni železnički kompleks uskog koloseka „Šarganske osmice“ i predstavljaju pravo remek delo industrijskog nasleđa.
Premošćavajući visinske razlike od 300 metara na ukupnoj dužini od 3,5 km, pre tačno 100 godina, projektanti su osmislili ovu prugu praveći je u prepoznatljivom obliku broja 8 i kao takva predstavlja najatraktivniju železnicu uskog koloseka u Evropi. Petlja kojom su premostili visinske razlike dugačka je 13,5 km i nalazi se iznad podnožja Jatara. Pored petlje na relaciji se nalazi oko dvadeset tunela i vijadukta.
Davne 1925. godine zahuktao se parni voz Ćira. Ćira je saobraćao gotovo punih 50 godina, kada 1974. godine pravi svoj poslednji krug „Šarganskom osmicom“. 1974. godine ukida se pruga uskog koleseka – Šarganska osmica.
photo by Herber Ortner, Vienna
Šarganska osmica – Deveti kilometar
Još početkom Prvog svetskog rata pojavila se ideja o pravljenju slične pruge. Srbija je okupirana od strane Austrougarske koja je želela da spoji okupirane teritorije izgradnjom pruge od Vardišta do Užica. Tada je izgrađeno prvih 9km pruge podno Šargana. Kolosek koji se i danas naziva „Deveti kilometar“ nosi snažnu poruku i podseća na nemile događaje koji su pratili izgradnju deonice. Strašna tragedija se dogodila tokom rada na samom devetom kilometru pruge. Veliki odron obrušio se na oko 200 smenskih radnika koji su radili na prokopavanju tunela Budim na Šarganu. Poginuli radnici su mahom bili ruski i italijanskih zarobljenika. Nakon ovog nemilog događaja, radovi su obustavljeni sve do 1921. godine.
Nastavak izgradnje Šarganske osmice
Po završetku prvog svetskog rata pristupilo se završavanju železničkih koloseka Užice – Šargan – Mokra Gora na pravcu Stalać – Varadište. Nakon usaglašavanja projekata, 1919. godine Ministarstvo saobraćaja nalaže da se nastavi izgradnja železnice Užice – Vardište.
Problem za inžinjere ostao je isti kao i za vreme austroguarske okupacije. Trebalo je premostiti visinske razlike Šargana. Bio je to izuzetno veliki i komplikovani građevinski poduhvat. Problem je rešen čuvenom „Šarganskom osmicom“ (pruga u obliku cifre 8).
Izgradnji pruge preko Mokre Gore pristupilo se 1921. godine u martu. Izgradnja je trajala gotovo punih 5 godina. Prvobitni rok za izgradnju koji je probijen bio je 25. april 1924. godine. Izgradnja železnici bila je poverana dvema preduzećima „Plavšić“ i „Feniks“. Radovi su bili toliko komplikovani i nepredvidivi da su oba preduzeća tokom izgradnje upadala u finansijske problema. Preduzeće Plavšić je na kraju i proglasilo bankrot.
Pruga je konačno sveštano puštena u rad 25. januara 1925. godine. U čast otvaranja deonice snimljen je i dokumentarni film „Bilo jednom u Obrenovcu – „Voz Ćira“. Film je snimljen po legendarnom parnom vozom Ćiri koji je vukao drvena putnička kola. 1938. godine na ovim uskim kolesecima, širine samo 760 mm „jurio“ je prvi motorni voz. Istu relaciju koju je njegov predhodnik „Ćira“ prelazio za 24h, ovaj voz je prelazio za tada neverovatnih 16h. Zbog brzine od 60km na čas kojom se kretao, ovaj motorni voz popularno se nazivao „Ludi Saraljija“ (vozio je na relaciji Sarajevo Dubrovnik).
Nepunih pola veka kasnije, tačnije 28. februara 1974. godine voz Ćira i čitava šarganska osmica prestaju da se koriste jer je procenjeno da nisu isplativi.
Šarganska osmica – obnova i ponovno uspostavljanje
Na inicijativu žitelja ovog kraja i grupe entuzijasta pokrenuta je obnova Šarganske osmice. Železnice Srbije su prihvatile inicijativu, a ceo projekat je vođen od strane Saobraćajnog instituta CIP. Čitav kompleks je projektovan u Saobraćajnom institutu, dok su iz muzeja „Železnica Srbije“ dovučeni vagoni lokomotive.
Dok voz prolazi Šarganskom osmicom prelazi preko pet mostova i kroz čak 22 tunela ukupne dužine od 5445 metara. Četiri stanice na Šarganskoj osmici su Mokra Gora, Jatare, Golubići i Šargan Vitasi. Upravo je priroda terena uslovila da Šarganska osmica izgleda kao što izgleda. Čitava tura je ukrašena prelepim pejzažima i vidokovcima sa kojih puca pogled na prirodne lepote u okolini. Na samoj trasi nalazi se lekovito vrelo „Bele vode“, dok se iznad pruge na brdu Mećavnik nalazi etno selo „Drvengrad“ proslavljenog srpskog reditelja Emira Kusturice.
Brojne zanimljivosti vezuju se za šargansku osmicu, pa tako saznajemo da je petlja šina u obliku osmice duga samo 2,7 kilometara. Takođe, jedinstveno svedočanstvo o netaknutoj prirodi koja okružuje šargansku osmicu predstavlja stara izreka iz tih krajeva, a to je da „Na stanici Jatare, u planinskom bespuću, niko nikad nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao niti ko iz voza izašao!“
Sargan eight maps (source google maps/Wikipedia)