Pravoslavni Uskrs – simbolika i običaji

Uskrs ili Vaskrs sa svojom jedinstvenom simbolikom pobede života nad smrću predstavlja jedan od najznačajnijih praznika u hrišćanstvu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi kojim se slavi dan Hristovog vaskrsnuća. Obeležava se sa velikom radošću širom Srbije.

Datum pravoslavnog Uskrsa određen je julijanskim kalendarom, a ne gregorijanskim kalendarom koji koristi većina zapadnog sveta, i obično pada između kraja marta i početka maja svake godine. Vaskršnja sezona zvanično počinje Velikim postom, 40-dnevnim periodom posta, molitve i pokajanja koji se završava na Veliku subotu.

U noći uoči Vaskršnje nedelje, pravoslavni vernici se okupljaju u hramovima na tradicionalnom vaskršnjem bdenju. Služba počinje u mraku, ali dok sveštenik objavljuje Vaskrsenje Hristovo, crkva se puni svetlošću dok se pale sveće i zvone zvona. Vernici potom razmenjuju tradicionalni pashalni pozdrav "Hristos vaskrse!" na šta je odgovor "Vaistinu vaskrse!".

Uskršnja nedelja je radosna prilika, sa porodicama koje se okupljaju na svečanom obroku koji obično uključuje pečeno jagnje ili šunku, obojena jaja, tradicionalni hleb i druge posebne poslastice. U nekim delovima Srbije popularna je tradicija i lov na uskršnja jaja, gde deca traže jarko ofarbana jaja koja je sakrio Uskršnji zec.

Farbanje vaskršnjih jaja je i dalje ostao kao jedan od najradosnijih srpskih običaja. Prema tradiciji, jaja se farbaju na Veliki petak, dok se prvo obojeno jaje crvene boje „čuvarkuća“ ostavlja sa strane do idućeg Vaskrsa. Običaj je da se deca njime dotaknu kako bi bila zdrava i rumena tokom čitave godine.

Pored verskih obreda, pravoslavni Vaskrs je i vreme kulturnih dešavanja i svečanosti širom Srbije. Tradicionalne narodne muzike i igre, kao i uskršnje pijace i vašari održavaju se u mnogim gradovima.

Ovaj praznik je vreme za razmišljanje, obnovu i slavlje za narod Srbije i značajan deo kulturnog i verskog nasleđa zemlje.