Mileva Ajnštajn – Genije iza genija
Priča o Milevi Ajnštajn kontraverzna je i aktulna do danas. Bila je žena, majka, naučnica i supruga. Posebno intrigira njen neistražen doprinos nauci i Ajnštajnovom radu, s obzirom na to da se radilo o zajednici dva genija. Njena uloga u naučnom svetu potpuno je potčinjena, te je Mileva svedena na domaćicu i majku, koja će nakon razvoda od Ajnštajna, proživeti život u teškoj bedi, hraneći decu po narodnim kuhinjama i jedva sastavljajući kraj sa krajem.
Ali ko je zapravo Srpkinja koja se udala za Alberta i otkud on uopšte u njenom životu?
Mileva Marić je rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini (tada deo Austro-Ugarske) kao najstarija od troje dece porodici oficira austro-ugarske vojske. Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.
Studije u Cirihu i susret sa Ajnštajnom
U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula.
Uprkos obećavajućem početku njenih studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite. Iako je i Milevin i Albertov prosek bio manji od potrebnih 5,0, Albertov prosek 4,9 je bio zaokružen na 5,0, ali za Milevinih 4,0 je najviše zaslužna slaba ocena 2,5 iz teorije funkcija. Ajnštajn je diplomirao i otišao kući za raspust. Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.
Ljubav ili teorija relativiteta
Albert i Mileva venčali su se u Bernu 1903. godine. Imali su troje dece: Liserl, Hans Alebrta i Eduarda. Prema wikipediji, kriza njihovog braka počinje preseljenjem najpre u Prag, a potom i u Berlin. Ajnštajn, tada već uspešniji i poznatiji naučnik (celebrity), tražio je više uzbuđenja od onog što ga porodični život nudi, te ostaje sa ljubavnicom Elzom, a od Mileve traži razvod. Zvanično se razvode 1919. Godine i Mileva sa decom živi u Bernu. Rad Alberta Ajnštajna, smatra se jednim od najuticajnijih u domenu nauke. Poznat po svojoj formuli E=mc2 iz 1905. godine, generalnoj teoriji relativnosti iz 1915. godine, Nobelovoj nagradi iz fizike 1921. godine i otkriću fotoelektričnog efekta.Ono što danas znamo je da je celokupnu svotu od Nobelove nagrade prebacio na Milevin račun. Zanimljivo je i to da šira javnost o Milevi nije znala ništa sve do 1986. godine, kada je jedan od potomaka porodice Ajnštajn objavio pisma u kojima se spominje.
Negujući bolesnog sina Eduarda, i sama se razbolela i umrla u Cirihu 1948. godine. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.Za njen grob šira javnost je sanznala 2003. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena. Njen grob nema spomen ploču, a iznad njenih ostataka leže ostaci još nekoliko ljudi. Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci ekshumiraju i potom dostojno sahrane.
Danas, Mileva Ajnštajn stoji kao jedna od prvih žena, koja se svojim obrazovanjem protivila patrihajlnom sistemu, a svojim razvodom od planetrano poznatog genija, otvorila širom vrata feminizmu i ženskoj samostalnosti.
Serbian 
English 
