Intervju sa Oljom Aleksić: Umetnost na najlepši mogući način spaja ljude

Olja Aleksić je izuzetno talentovana balerina i ponosna ambasadorka Click for Serbia, poznata po svojim izvanrednim dostignućima u svetu plesa. Njena posvećenost i strast prema baletu doneli su joj brojne nagrade i priznanja, a njen put ka uspehu inspiracija je mnogima.

Baletsko obrazovanje stekla je u Osnovnoj i Srednjoj baletskoj školi "Lujo Davičo", gde je bila đak generacije. Njene izuzetne veštine i posvećenost umetnosti doneli su joj priznanja na brojnim međunarodnim baletskim takmičenjima. Osvojila je nagrade na International Dance Competition Hellas u Atini, Međunarodnom takmičenju “Kostadinka Dina Nikolić”, International Ballet Competition Grand Prix Kyiv, kao i na Republičkom takmičenju baletskih škola Srbije, gde je ponela titulu laureata.

Olja je imala priliku da nastupa u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu i Opere & Teatra Madlenianum, gde je dodatno razvijala svoje scensko iskustvo i umetnički izraz. Kao stipendistkinja Click for Serbia, već dve akademske godine usavršava se na prestižnoj baletskoj akademiji Heinz-Bosl-Stiftung u Minhenu, što joj je omogućilo dalji profesionalni razvoj na međunarodnoj sceni.

Pored baletske umetnosti, Olja neguje i ljubav prema jezicima. Pored maternjeg srpskog, tečno govori engleski i nemački jezik.

U nastavku razgovaramo sa njom o njenom umetničkom putu, izazovima baletske karijere i budućim ciljevima.

Kako je počela tvoja ljubav prema baletu?

Ljubav prema baletu je proizašla iz dugogodišnjeg igranja folklora. Nekako se namestilo da na jednoj od proba bude i zamenik direktora Baletske škole “Lujo Davičo” i on je predložio mojim roditeljima da me dovedu na prijemni ispit za prvi razred Osnovne baletske škole. Već tada je kod mene prepoznao gracioznost i lakoću pokreta.

Kada si odlučila da zeliš profesionalno da se baviš baletom?

Moja prva profesorka baleta je kod mene videla vojničku disciplinu, maksimalno angažovanje, ogroman trud koji sam ulagala u svaki pokret, muzikalnost i brzo usvajanje korekcija. Stalno nam je ponavljala da je talenat deset posto, a da je ostatak isključivo trud i rad.

Koje su najveće prepreke sa kojima si se susrela na tom putu?

Najveća prepreka je zapravo bilo nestrpljenje. To je skriveni neprijatelj baleta. Uskladiti mozak sa pokretom. Normalno je da je čovek nestrpljiv po prirodi, jer želi odmah sve da izgleda savršeno i besprekorno, ali u baletu je to nemoguće bez ogromnog broja ponavljanja, iznova i iznova, dok se ne dodje do savršenog pokreta. Dakle, savršenstvo ne postoji u baletu, ali mi težimo ka perfekciji, znajući da je balet umetnost, a umetnost ne mora da bude savršena. Upravo nas te male nesavršenosti prave prepoznatljivim u očima drugih.

Da li postoji neki nastup ili uloga koja ti je posebno značajna i zašto?

Na početku mog bavljenja baletom nisam osvajala neke značajne nagrade i prva mesta, ali me to nije demoralisalo jer sam tek polako počela da se formiram kao balerina. Sa 13 godina sam se prvi put pojavila na medjunarodnom takmičenju u Atini gde sam osvojila treće mesto i to je za mene bio veliki uspeh jer su na tom takmičenju bili vrhunski, svetski igrači. Jos jedna značajna stvar koja mi se desila u tom periodu i koja mi je bila vetar u ledja je državno takmičenje koje se održavalo u Madlenijanumu, gde sam osvojila svoj prvi Laureat sa maksimalnih 100 bodova.

Da li postoji neki trenutak u tvojoj karijeri na koji si posebno ponosna?

Na trećoj godini Baletske akademije u Minhenu ( Hochschule für Musik und Theater Ballett-Akademie ), izabrana sam od strane profesora i direktora, za jednu od najzahtevnijih solističkih uloga. U pitanju je balet “Raymonda” koji je bio predstavljen na velikoj sceni u glavnom pozoristu ( Bayerischesstaatsoper ). Za mene je to bila velika čast i priznanje da sam usvojila i primenila sve ono što su me naučili proteklih godina.

Sama, na ogromnoj sceni, uz pratnju klavira, moja porodica u publici, u prepunoj dvorani, reflektor koji me obasjava i ja u zanosu. Taj trenutak ću pamtiti dok sam živa.

Kako si postala ambasadorka Click for Serbia i šta ta uloga podrazumeva?

Ambasadorka sam postala posle naše jednogodišnje saradnje. Članovi tima su primetili, prateći moje veštine na društvenim mrežama, da mi dobro ide montiranje sadržaja i pravljenje video kreacija. Moja uloga je da ideje koje sam zamislila prebacim u kratak, ali edukativan spot reel, na primer, jedan dan sa mnom u baletskom studiju dok radim vezbe zagrevanja, varijacije, istezanje...

Šta te je motivisalo da podržiš ovu organizaciju?

Click for Serbia su mi mnogo pomogli na mom profesionalnom baletskom putu i ovo je na neki način moj mali doprinos i zahvalnost njima. Drago mi je što su u meni prepoznali kvalitete nekog koga vredi podržati.

Ko te inspiriše u svetu baleta?

Volim da gledam stare video zapise svetskih igrača i da pravim paralelu sa današnjim baletom i koliko se zapravo ova umetnost menjala kroz vreme. Nikada nisam imala idole, naravno da sam se divila raskošnom talentu, ali sam inspiraciju pronalazila kod svojih profesora, roditelja, prijatelja, iz muzike, filmova , svakodnevnog života.

Kako vidiš budućnost baleta u Srbiji?

Trenutno kod nas ne postoji državna akademija na kojoj bi se svršeni igrači Srednje baletske škole dalje usavršavali u svetu baleta. U budućnosti bih volela da postoji to visoko obrazovanje u Srbiji, kako buduće generacije ne bi morale da odlaze iz zemlje zarad daljeg usavršavanja. U našoj zemlji postoji puno talentovane dece koja, na žalost, nemaju uslove za dalje skolovanje, usled nedostatka akademije, i ja bih volela da se u godinama koje dolaze to promeni i da konačno i mi budemo zemlja koja ce imati školovane mlade igrace.

U Minhenu, gde studiram, balet i umetnost se jako puno cene i vole. Karte za naše predstave su uvek prodate mnogo ranije. Nemci izuzetno poštuju baletske igrače i njima je dolazak na baletsku predstavu pitanje kulture i svoju decu od malih nogu uče da vole balet. Često su na predstavama cele porodice u publici.

Nas koji dolazimo iz Srbije prepoznaju po integritetu, ponosu, jakom karakteru i veoma lepo nas prihvataju. Ja se maksimalno trudim da svoju zemlju predstavim u najboljem svetlu, gde god da odem, a mislim da umetnost na najlepši mogući način spaja ljude.