Međunarodni Dan Pismenosti
Ideja da se ustanovi Međunarodni dan pismenost se pojavila septembra 1966. Na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, održanoj u Teheranu. Tema konferencije bilo je rešavanje problema iskorenjivanja nepismenosti. Za dan pismonosti odabran je osmi septembar, a UNESCO je sa obeležavanjem Međunarodnog dana pismenosti otpočeo naredne, 1966. godine.
Problemi pismenosti na globalnom nivou
Međunarodni dan pismenosti je započet na inicijativu UNESCO-a sa ciljem da se međunarodna zajednica podseća na izazov sa kojim se svet suočava na globalnom nivou, odnosno sa problemom statusa pismenosti i obrazovanja odraslih. Statistika kaže da na globalnom nivou postoji oko 774 miliona nepismenih osoba što čini oko 16% ukupnog stanovništva sveta, staorog 15 i više godina. Većinu tog stanovništva čine žene. Prema podacima UNESCO-a najniža stopa pismenosti je u Maliju i iznosi 23%.
Pismenost u Srbiji
Prema zvaničnim podacima stopa nepismenosti/nepotpune pismenosti u Srbiji je nešto manje od 14%, odnosno oko 850 hiljada stanovnika što je nešto niže od prosečne stope na globalnom nivou. Ova brojka se odnosi na deo stanovništa koje je bez i jednog dana škole ili sa tek nekoliko razreda osnovne škole. Potpuno nepismenih je nešto više od 165 000.
Oko 11% ljudi u Srbiji, odnosno oko 650 000 stanovnika Srbije je sa visokim obrazovanjem. Veliki problem u budućnosti za Srbiji može predstavljati kompjuterska obrazovanost gde je nepismeno oko 50% stanovništva Srbije. Takođe, zabrinjavajući rezultati u poslednje vreme dolaze i sa PISA istraživanja (najveća provera postignuća učenika na globalnom nivou). Naime, rezultati đaka iz Srbije su lošiji iz godine u godinu i ispod proseka.
Pisali smo već na tempu obrazovanja i pismenosti u Srbiji. Možda će vas zanimati sledeći članci: