Nova znanje za novu eru!
Dualno obrazovanje postaje sve popularniji način povezivanja kompanija i mladih koji su još uvek u svom obrazovnom procesu. Ovaj sistem ima mnogo korisnih aspekata, jer mladim ljudima omogućava sticanje iskustva u njihovom interesnom polju i upoznavanje sa radnim procesom u praksi.
Šta je sistem dualnog obrazovanja?
Sistem dualnog obrazovanja je sistem u kojem se praksa u kompaniji kombinuje sa kursevima u školi. Ponekad se naziva i „nemačkim modelom” zbog svog jakog prisustva u Nemačkoj i Austriji. Međutim, ovo ime pomalo zavarava jer se koristi i u drugim delovima sveta, uključujući zapadni Balkan, Dansku i drugim zemljama. Zagovornici ovog sistema ukazuju na relativno nisku nezaposlenost (mladih) u zemljama poput Nemačke i Austrije, gde se ovaj sistem primenjuje. Takođe ukazuju na prednost učenika koji uče na primerima iz „stvarnog života - prakse“ i tvrde da budući da studenti počinju da rade u kompanijama već tokom obuke, ne rizikuju da posle postanu nezaposleni.
U Srbiji se ovaj model primenjuje na srednjem nivou obrazovanja. U zavisnosti od obrazovnog profila, učenik može da uči u stvarnom radnom okruženju od prve godine školovanja. U kompaniji provodi jedan, dva ili tri dana u nedelji, što je određeno nastavnim planom i programom.
Dualno obrazovanje uvedeno je u obrazovni sistem Srbije 2019/2020, kao sastavni deo sveobuhvatne reforme obrazovanja. Zemlje nemačkog govornog područja podržale su reformu koja je uključivala različite vrste zanata („Berufsausbildung“). Uvod u dualno obrazovanje započeo je 2013. godine različitim projektima koje su podržale Nemačka, Austrija i Švajcarska. Prvo su u sistem uvedena tri obrazovna profila. Posle toga, uz pomoć Austrije 2016. godine, uvedeni su novi obrazovni profila. Švajcarska je takođe podržala ovu obrazovnu saradnju dodavanjem novog profila. U školskoj 2018/2019. Godini oko 600 kompanija je učestvovalo u dualnom obrazovanju, a ponuđena su 33 obrazovna profila.
Termin „dualni sistem“ može dovesti do nesporazuma, barem kada se komunicira u međukulturalnom okruženju. Dvojnost se može odnositi na primer na mesta za učenje, ali takođe i na isprepletene pedagoške procese. U prvom slučaju, „dualnost“ se odnosi na naizmenično učenje između preduzeća i škole. U drugom slučaju, „dualni princip“ odnosi se na kombinaciju teorije i prakse. Iako usvajanje „dualnog sistema“ po uzoru na austrijski, nemački ili švajcarski sistem stručnog obrazovanja zavisi od postojanja čitavog niza kulturoloških, političkih i ekonomskih uslova, primena „dualnog principa“ je presudna za promenu srpskog sistema stručnog obrazovanja.
Šta odražava značaj dualnog obrazovanja i stručnog obrazovanja? Koliko su važni za pojedinca, za studente; koliko za kompanije i koliko za lokalne zajednice i društvo u celini?
Prenosimo vam odgovor stručnjaka:
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama širom Evrope, suočavamo se sa masovnim prelaskom sa tržišta rada zasnovanog na ponudi, na tržište potražnje. Razlozi su dobro poznati: demografija, emigracija i dugi trend davanja prednosti akademskom obrazovanju u odnosu na stručno obrazovanje. Svi ovi faktori stalno smanjuju bazu kvalifikovanih radnika. Iskreno rečeno: odeljenja za ljudske resurse više ne traže menadžere, već tehničare.
Što se tiče pitanja važnosti stručnog obrazovanja za kompanije, zajednice i društvo, želeo bih da odgovorim pitanjem: ko zapravo sve to vodi? Ko proizvodi našu robu, ko nas dočekuje u hotelima, ko popravlja automobile i ko je sposoban da održava proizvodne sisteme? Društvo mnogo duguje svojim radnicima, a kompanije koje rade dual znaju kako da doprinesu njihovim kvalifikacijama.