Dan pismenosti kroz vekove

Kada kažemo „pismenost“, često pomislimo na školu, knjige i učenje slova. Ali, pismenost je mnogo više od toga – ona je temelj kulture, identiteta i komunikacije jednog naroda. U srcu ovog temelja, za sve slovenske narode, stoje dvojica braće iz Soluna – Ćirilo i Metodije.

Negde u 9. veku, u vizantijskom Solunu, rođena su dva brata čije će delovanje promeniti tok slovenske civilizacije. Konstantin, poznatiji kao Ćirilo, i Metodije nisu bili samo učenjaci – bili su most između Istoka i Zapada, između vere i jezika, između naroda i pismenosti. Njihova misija nije bila politička, već duboko kulturna i prosvetna: približiti svete knjige narodu – na jeziku koji razume.

330px-San_clemente_fresco

Kada su se zaputili u Moravsku, Ćirilo i Metodije nisu poneli mačeve, već ono moćnije – pismo. Sastavili su glagoljicu, prvo slovensko pismo, i na njega preveli ključne crkvene knjige. Time su postavili temelje ne samo religijskog, već i opšteg obrazovanja kod slovenskih naroda. Ovaj čin bio je početak kulturne emancipacije Slovena i prve političke samosvesti tog sveta.

Delovanje Ćirila i Metodija nije ostalo ograničeno na Moravsku. Njihovi učenici su nastavili misiju širom Balkana, posebno u Bugarskoj i Makedoniji, a kasnije i u Rusiji. Srpska pravoslavna crkva i druge pravoslavne zajednice i danas ih slave kao „ravnoapostole“ – ljude koji su se trudili kao sami apostoli da prošire veru, ali i pismenost.

U Srbiji se njihov dan obeležava 24. maja, kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture. Ovaj datum je zvanično priznat 2019. godine i nosi važnu poruku: da pismenost nije samo prošlost, već i ključ budućnosti.

U digitalnom vremenu, pismenost se proširila i na medijsku i digitalnu sferu. Ali njeno suštinsko značenje ostaje isto – sposobnost da mislimo, izražavamo se i razumemo jedni druge. Ćirilo i Metodije bi danas verovatno bili „influenseri znanja“, jer su svojom misijom utemeljili nešto što i danas traje – potrebu da budemo pismeni, ne samo slovima, već i srcem i duhom.

Preporuka za čitanje: pismenost kao čuvar identiteta

Screenshot_2

Upravo na tragu očuvanja kulturnog pamćenja i jezičkog nasleđa, preporučujemo knjigu „Kratka istorija Beograda“, autora profesora Slavenka Terzića – delo koje na jasan, pregledan i sadržajan način vodi kroz slojevitu prošlost srpske prestonice. Izdavač je Click for Serbia, a ovo izdanje nastalo je kao deo šire misije promocije znanja, istorije i pismenosti u savremenom društvu. Kroz ovakve projekte, pismenost se ne samo čuva, već i aktivno razvija i deli sa budućim generacijama.

Kategorija