Christmas cake

Vreme praznika se bliži. Praznično vreme donosi nam i praznično raspoloženje. Novčanici će postati tanji, a trpeze bogate!

Božić se često naziva najsrećnijim praznikom kod Hrišćana. Veruje se da donosi sreću, ljubav i harmoniju. Božić je dan kada treba slaviti porodicu i porodične vrednosti.

Božić – Najradosniji praznik među svim praznicima

Božić praznujemo tri dana. Prema starom gregorijanskom kalendaru za prvi dan Božića uzima se 7. januara, odnosno prema novom julijanskom kalendaru prvi dan Božića se praznuje 25. decembra. Uoči Božića pre svitanja, u pravoslavnim hramovima čuju se sva zvona, Dolazak Božića najavljuju i puške koje odjekuju. Prema običajima, svečano obučeni domaćin bi trebalo da odvede svoju porodicu u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju.

Nakon službe prima se nafora koja se jede pre posluženja, a članovi porodice, prijatelji i prolaznici se pozdravljaju sa „Hristos se rodi“. Prema običaju, otpozdravlja se sa „Vaistinu rodi!“. Dan koji prethodi Božiću naziva se Badnji dan. Ime je dobio po ,,Badnjaku“ mladom hrastovom drvetu koje se simbolično unosi u kuću pred Božić. Tradicija nalaže da najstarija i najmlađa muška osoba u porodicu idu rano ujutru u šumu, ne bi li isekli granu koju će zajedno sa slamom uneti u kuću. U nekim krajevima, ukoliko nema hrasta, pa se koriste jelovo ili borovo drvo. Badnjak simbolički predstavlja drvo, koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, gde se Hristos rodio. Badnjak označava i drvo Krsta Hristovog.

Christmass Eve

Badnje veče

Badnje veče prethodi Božićnom jutru i vezuje Badnji dan i Božić. Kako se smrkne, domaćin bi trebalo zajedno sa sinovima ili unucima da u kuću unese česnicu, badnjak i slamu. Prvo se unosi badnjak, a nakon badnjaka slama se posipa po celoj kući. Običaji nalažu da domaćica u slamu pod stolom za kojim se jede Božićni ručak prospe slatkiše koje će deca „pijučiću“ ujutru skupljati.

Večera na Badnje veče je obavezno posna i u našim krajevima obino se priprema suvo voće, prebranac i riba bilo da je sušena ili sveža.

Božićni kolač - Česnica

Na Badnje veče ili rano ujutro na Božić, domaćica mesi posebnu pogaču koja se još zove česnica. U česnicu ili Božićni kolač se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični, odozgo se probode grančicom badnjaka, i takva česnica ima ulogu slavskog kolača koji se služi na Božić. U nekim krajevima u česnicu se stavlja i dren koji simbolizuje zdravlje. Kada je česnica pečena, iznosi se na sto gde je serviran Božićni ručak. Domaćin seče deo pečenice za Božićni ručak (obično levu plećku, glavu i deo od rebara). Kada svi stanu za sto, domaćin pali sveću, kadionicom kadi ikone, kandilo i sve prisutne. Nakon toga kadionicu predaje nekom mlađem koji kadi ostatak kuće. Ukoliko niko ne zna da otpeva božićni tropar onda se naglas recituje „Oče naš“.

Christmas bread

Kad se molitva završi pristupa se lomljenju Božićnog kolača. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice. Takođe, običaji nalažu da se sklone tri parčeta i to, jedno parče namenjuje se za slučajnog gosta ,,putnika namernika“, drugo parče za „položajnika“ ukoliko nije prisutan i jedno parče za članove porodice koji nisu tu.

Osobu koja dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju prati sreća cele godine, a domaćin ga daruje nekim poklonom ili novčanicom.Po završetku lomljenja česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za božićnu trpezu. Ukoliko se nađete u ulozi „putnika namernika“ svaki dobar domaćin će Vas poslužti dobrom čašicom rakije,a nakon perioda posna na bogatoj božićnoj trpezi često ćete pronaći „tradiocionalni srpski delikates“ – čvarke.

Kako se priprema česnica

Česnicu bi po pravilu trebalo da pripreme domaćica ili domaćin na Badnji dan ili rano ujutru pre božićnog doručka. Obično se mesi sa pšeničnim brašnom, a tamo gde je moguće koristi se i voda sa izvora ili bunara u koju se baca pregršt žita. Takvoj vodi se pridaje posebna pažnja, nazivajući je jakom, blagotvornom vodom. Dalje, za pripremu česnice biće potrebni šećer, so, ulje, jaja, mleko i kvasac.

Postoje različiti običaji kako se priprema testo. Zanimljiv običaj dolazi nam sa istoka i juga Srbije gde domaćin ili domaćica koji pripremaju česnicu treba da hvataju voćke, stoku i košnice ulepljenim rukama od testa. Na taj način, veruje se da će ih učiniti plopdnijima.

U Vojvodini se pak priprema česnica u bidu slatkog kolača. Kao osnova koriste se gtanke kore koje se pune nadevom od meda, šećera i oraha. Takođe, u nekim krajevima se možemo susresti i sa nadevom od maka i suvog voća, obično grožđa.

Kakvi su običaji u Vašoj porodici? Pripremate li Vi česnicu i nakoji način to radite?

Kategorija

Ostavite komentar