Iza roštilja i izleta: Šta zapravo slavimo 1. maja?

Svake godine početkom maja, parkovi širom Srbije postaju mesta okupljanja, miris roštilja preplavljuje vazduh, a porodice i prijatelji pronalaze vreme za predah od svakodnevnih obaveza. Ipak, iza te slike odmora i druženja stoji istorijska borba koja je zauvek promenila način na koji radimo – i živimo.

 

Istorijski koreni Praznika rada

Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, ima korene u radničkom pokretu druge polovine 19. veka. Tokom industrijske revolucije, radnici su se suočavali sa izuzetno teškim uslovima: radni dan je često trajao 12 do 18 sati, plate su bile niske, a čak su i deca masovno radila u fabrikama.

 

HACAT_V46

Iz tog nezadovoljstva rodila se ideja o uvođenju osmočasovnog radnog dana – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati ličnog razvoja. Ključni trenutak dogodio se 1. maja 1886. godine u Čikagu, kada su desetine hiljada radnika organizovale masovne štrajkove i proteste za bolje uslove rada. Demonstracije su kulminirale 4. maja na trgu Haymarket, gde je došlo do eksplozije bombe i sukoba sa policijom. U neredima je poginulo više osoba, a nekoliko radničkih lidera je kasnije osuđeno i pogubljeno.

Haymarket događaji ostali su simbol borbe za radnička prava širom sveta.

Na Prvom kongresu Druge internacionale, održanom u Parizu 1889. godine, odlučeno je da se 1. maj proglasi za međunarodni dan radnika u znak sećanja na žrtve Haymarketa i kao podrška radničkim pravima. Ova odluka dovela je do toga da se Prvi maj počne obeležavati širom sveta kao dan radničke solidarnosti.

Zanimljivo je da se u samim Sjedinjenim Američkim Državama, odakle su protesti potekli, Prvi maj ne slavi kao nacionalni praznik. Umesto toga, Dan rada (Labor Day) obeležava se prvog ponedeljka u septembru, kako bi se izbeglo povezivanje sa radikalnim levičarskim pokretima.

Beige-Orange-Illustration-International-Workers-Day-Instagram-Post-1

 

U Srbiji, Prvi maj je i dalje jedan od najznačajnijih praznika, zadržan iz perioda socijalizma. Radnici imaju slobodne dane, škole ne rade, a priroda postaje najpopularnije mesto okupljanja. Tradicionalno, Beograđani odlaze na Avalu, Košutnjak ili Adu Ciganliju, dok u unutrašnjosti ljudi pronalaze obližnje izletišta za piknik, roštilj i druženje.

Međutim, dok uživamo u odmoru, važno je setiti se pravog značenja ovog datuma. Prvi maj nije samo dan za predah – to je dan koji nas podseća na borbu prethodnih generacija za prava koja danas oblikuju naš svakodnevni život.

Kategorija