From ice ages to the stars: Milanković’s Enduring Legacy

Milutin Milanković (1879–1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog i inženjer, čiji su radovi značajno doprineli razumevanju klimatskih promena i planetarne klimatologije. Rođen u Dalju, studirao je građevinarstvo na Tehničkom univerzitetu u Beču, gde je doktorirao 1904. godine, postavši prvi Srbin sa doktoratom tehničkih nauka.

Nakon uspešne inženjerske karijere u Beču, Milanković je 1909. godine prihvatio poziciju profesora primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu. Njegov najznačajniji doprinos nauci odnosi se na teoriju poznatu kao "Milankovićevi ciklusi", koja objašnjava kako promene u Zemljinoj orbiti i nagibu osi utiču na dugoročne klimatske obrasce, uključujući nastanak i trajanje ledenih doba.

Pored naučnih istraživanja, Milanković je bio i plodan popularizator nauke. Njegova dela, poput "Kroz vasionu i vekove" i "Kroz carstvo nauke", približila su složene naučne teme široj publici, inspirišući mnoge da se zainteresuju za nauku.

Milutin Milanković je takođe predložio reformu kalendara, koja se smatra jednom od najpreciznijih ikada predloženih. Njegov sistem određuje da su godine deljive sa 900 prestupne ako pri deljenju daju ostatak 200 ili 600, za razliku od gregorijanskog pravila gde su prestupne godine deljive sa 400. Ovim sistemom, razlika između kalendarske i solarne godine smanjuje se na samo nekoliko sekundi, čineći Milankovićev kalendar izuzetno preciznim.

Pogledajte epizodu o Milutinu Milankoviću iz serijala „Tri barjaktara srpske nauke”, kroz koji nas vodi dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu. Kroz svoja razmišljanja i jedinstvenu perspektivu, dr Bogojević osvetljava šire potencijale srpskog naroda, nadahnute Milankovićevim izuzetnim životnim putem. Poseban akcenat stavlja na važnost prepoznavanja, negovanja i podrške talentu i ambiciji, koji čine osnovu za postizanje velikih dostignuća i trajnih vrednosti u nauci i društvu.