Srpska tradicionalna nošnja
Veoma važnu ulogu u kreiranju simboala nacionalnog i etničkog identiteta igra narodna nošnja. Narodna nošnja se razlikuje od kraja do kraja Srbije, a ono što je zajedničko su veoma upečatljivi estetski elementi.
Svaki kraj u Srbiji ima nešto posebno, da li je to motiv koji se nalazi na odeći, boja ili nešto treće, tek može se razlikovati desetak različitih tipova narodnje nošnje na ovim prostorima. Narodnja nošnja kao takva predstavlja je i simbol razlikovanja Srba od moćnih osvajača.
Tradicionalna nošnja i raspoznavanje
Tradicionalna nošnja je bila nepresušni poligon za kreativne stvaraoce i prava umetnička dela. Šaroliki elementi sa kojima se nošnja ukrašava razlikuju se od kraja do kraja zemlje, pa se samo na osnovu jedne šare, obliku opanaka ili pak pojasu moglo raspoznati odakle potiče.
Takođe, tradicionalna nošnja govori i o starosti osobe, te o materijalnom statusu porodice i položaju u društvu iz koga dolazi. Različiti odevni elementi i kombinacije, igrali su pogotovo značajnu ulogu u mešovitim etničkim sredinama gde se na osnovu odevanja moglo znati kojoj etničkoj grupi pripada.
Nažalost, danas su sačuvani kompleti narodne nošnje koji datiraju iz 19. i ranog 20. veka.
Tradicionalna nošnja i formiranja odevnih elemenata
Odevni elementi tradiocnalne nošnje bili su pod direktnim uticajem, ne samo kulturno-istorijskih činilaca, već i geografije terena i klimatskih uslova. Posebno krojena odeća često se prilagođavala prirodi posla, odnosno privređivanja koji je dominantan u tom kraju.
Izradom tradicionalne nošnje, uglavnom su se bavile žene, koje su izrađivale odevne elemente za svoju porodicu i ukućane. Pored samog šivenja, njihov posao sastojao se i od gajenja i obrade prediva, te bojenje, krojenje i tkanje vune, kao i ukrašavanje odeće finim vezovima, čipkom i ostalim aplikativnim elementima.
Osnovne sirovine koje su se koristile za izradu odevnih elemenata, srpske tradicionalne nošnje bila su biljna vlakna pamuka, kudelje i lana. Pri izradi zimske odeće koristila se i vuna, kao i jagneće krzno.
U Vojvodini postojao konstantan modni uticaj iz zapadne Evrope, pogotovo iz Beča. Narodnja nošnja pod modnim uticajem postajala je sve komplikovanija i prečesto teška izradu, pa se izrada prepuštala krojačicama.
Uticaj je bio toliko jak da se sprska, tradionalna nošnja u Vojvodini tokom 19. i početkom 20. veka govotovo potpuno izgubila.
Odevni elementi tradicionalne narodne nošnje
Danas, narodna nošnja kao deo folklora sačuvala se uglavnom za specifične potrebe. Tako, danas narodnju nošnju vidjate obično u folklornim igrama i nastupima. U nekim krajevima Srbije i dalje ćete se susresti sa ljudima odevenih u narodnju nošnju prilikom obeležavanja različitih svečanosti.
Tipični odevni elementi koji su se mogli pronaći u različitim odevnim kombinacijama širom zemlje do 19. veka, a danas elementi koji se mogu pronaći kao deo folklornih nastupa su: šajkača, tkanica (pojas), jelek, šalvare, čarape, opanci, dolama, anterija, zubun, libada i fistan.
Tradicionalna nošnja kao suvenir
Neki elementi tradicionalne nošnje, kao što su opanak i šajkača su toliko upečatljivi da su postali jedan od simbola i kao takvi često ih pronalite u prodavnicama suvenira.
O šajkači i putu koji je prešla od austrijskog vojnika do tradicinalnog odevanja srpskog vojnika smo već i pisali, a tekst možete pronaći ovde.
Karakterističan i veoma interesantan odevni element predstavlja opanak. Opanak je tradicionalna obuća korišćena u srednjovekovnoj Srbiji, uglavnom zašiljena na vrhu, koja se izrađuje od kože. Predstavlja jedan od etničkih simbola Srbije i jedan od najčešće kupovanih suvenira.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
