Stari zanati u Srbiji
Balkanska ulica u Beogradu oduvek je posedovala „poseban šmek“. Bar sam je ja tako posmatrao. Valjda sam stekao takav utisak bezbroj puta šetajući i razgledajući radnje gde su se očuvali stari zanati, kako prkose vremenu i promenjenim navikama sadašnjosti u kojoj živimo. Drugačije od ostatka ako ništa drugo.
Ako ste ikad prošetali Balkanskom, setite se šeširdžija/kapadžija i krojača u donjem delu ulice. Planinarski, kaubojski, lovački, gaučo, bovleri, polucilindri, cilindri, bukvalno svaki šešir koji vam padne na pamet, ručno rađen možete pronaći u nekoj od pomenutih zanatskih radnji. Ne nosim šešire, ali čestom zastanem ispred izloga sa njima. Zanatske radnje podno Balkanske su tu već decenijama. Uprkos svemu, ovi mahom porodični poslovi nekako opstaju. Upravo su mi oni poslužili kao inspiracija da temu istražim malo više i ovaj blog posvetim stakloduvačima, grnčarima, pletiljama, odžačarima i sličnim pomalo zaboravljenim zanatima.
Stari zanati i kapadžije
Priču o starim zanatima, započinjem sa lično najzanimljivijim zanatom – šeširdžijama, odnosno kapadžijama. Brojni su stari zanati koji izumiru. Uspešni primeri prenošenja zanata sa koleno na koleno su retki, ali postoje. Takav je slučaj i sa šeširdžijama.
Šešir je nekada bio neizostavan modni detalj, danas ne u tolikoj meri, ali svakako je zadržao svoje mesto u oblačenju. U pomenutoj Balkanskoj ulici možete pronaći par kapadžija koji su na tom mestu 50, 60, 70, pa i više godina. Jedinstven izgled ovih radnji, nekako otmen, odiše duhom nekog drugog vremena, kada bi prolaznika pozdravio blagim povlačenjem okvira svog šešira.
Stari zanati - Časovničari
Ne za Vas dragi čitaoči, ali za mene je časovničarski zanat nekako prefinjen. Istina danas ih nema mnogo, ali po koji kutak grada krije neku staru tradicionalnu sajdžijsku radnju.
Tehnološki napredak i pojava digitalnih satova je u određenoj meri promenila njihov posao i u velikom broju slučajeva sveo na zamenu rezervnih delova. Nekada su postojali i nosili se samo mehanički satovi. Bilo je to vreme kada su pedantne ruke sajdžije i njegova veština bili izuzetno cenjeni.
Ipak, kada se setim koliki „napor“ mi često predstavlja da vratim dugme od košulje, jer treba provući konac kroz iglu, ne mogu da ne izrazim veliko divljenje prema ovom zanatu.
Stari zanati - Ćilimarstvo
Sećate li se velikih šarenih, veženih tepiha sa obaveznim resicama na krajevima. Identične strane, bogatstvo boja i tipične šare krasile se tepihe brojnih domova. Danas nešto ređe, ali ali ih viđamo. Možda kod naših baka ili deka ili na odmoru etno-kolibi, tek ovi šareni, dugotrajni tepisi su našli svoje mesto i u moderno doba.
Ćilimarstvo je jedan od starijih zanata u Srbiji. Ova autentična veština tkanja dugovečnih tepiha/ćilima, učina je Pirotski okrug poznatim. Tkalje koje se bave ovim poslom u najvećoj meri su zaslužne za održavanje ovog zanata u Srbiji. Ovi tepisi su neretko prava umetnička dela. Izrađuju se ručno u dugotrajnom procesu uz upotrebu najkvalitetnije vune (od autohtone ovce pramenke).
Pročitajte joše jednu našu priču o starom zanatu, koji je Sirogojno učinio nadeleko poznatim.
Stari zanati na putu zaborava - Grnčari
Posude i predmeti od gline i kamena su se oduvek pravili, što grnčarstvo svrstava u red najstarijih zanata. I na ovim prostorima nekada je bilo mnogo više grnačara. Pojava jeftinijih, fabričkih alternativa, grnčarstvo kao zanat u dobroj meri pada u zaborav.
Pre nepuna 2 veka u Pirotu je bilo preko 40 grnčarskih radionica. Tradicija ručnog grnčarstva u Srbiji vezuje se najviše za užički kraj, gde je i danas opstala. Jedno selo se posebno ističe, kvalitetnim proizvodima i očuvanjem tradicije. U pitanju je selo Zlakusa, gde možete i pohađati grnarski kurs.
Zaboravljeni stari zanati – stakloduvač
Da li ste razmišlali o tome kako nastaje stakleni ukras? Bilo koja ukrašena staklena čaša ili vitraž? Pretpostavljam da niste, jer i nije baš neka tema za razmišljanje. U svakom slučaju možemo ih naći u gotovo svakoj kući, makar to bila krigla sa izlivenim logoom proizvođača.
Svi ti fini radovi na staklu, delo su stakloduvača. Nešto malo starije setiće se da je staklarska industrija u Srbiji imala određen ugled, a da su srpski graveri i stakloduvači bili cenjeni. Upravo ova umetnost sa staklom donela je slavu Paraćinu. Moguće da je neko od vas čitalaca studirao na hemijskom fakultetu u Srbiji, gde se mogao susresti sa stakloduvačem koji bi popravljao stakleno posuđe oštećeno u radu.
Koliko poznajete stakloduvača? Kladim se ne mnogo. Opet, počev od neonskih reklama najrazličitijih oblika i dimenzija, do sudova u kuhinji, videćete njihovih ruku delo.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
