Stari zanati
U današnjem blogu donosimo vam nastavak priče o starim zanatima Srbije. Ukoliko ste propustili prvi deo ove zanimljive priče, pronađite ga ovde. ovde.
Po poslednjim podacima koji datiraju iz 2017. godine, u Srbiji ima 617 sertifikovanih radionica starih zanata, koje su uglavnom, porodične.
Srbija je 2010. Godine ratifikovala UNESCO konvenciju o zaštiti kulturne baštine, kao i prakse i veštine vezane za stare zanate. Time su se stvorili uslovi da stari zanati, kao i grupe i pojedinci koji generacijski prenose znanje o njima, budu prepoznati i zaštićeni kao deo kulturne baštine Srbije.
U UNESCO konvenciji se navodi da nematerijalna kulturna baština koja se prenosi sa generacije na generaciju, pruža osećaj identiteta i tradicije i na taj način promoviše poštovanje prema raznolikosti i kreativnosti kulturne baštine. Prema poslednjim podacima u Srbiji je registrovano 617 sertifikovanih radionica starih zanata.
Stari zanati Srbije - Abadžija
Kada bismo pokušali da doslovno prevedemo reč Abadžija, dobili bismo prevod “krojač odeće od abe”. Nekada su abadžije bile poznate kao majstori (zanatlije) koji su od grubog sukna, koji se naziva još i aba šili odela i narodnu nošnju.
Odela su se šila po porudžbini i uglavnom se šilo ručno, dok su mašine korišćene samo za probijanje grubljih materijala. Nadaleko poznati abadžija Nemanja Rašić nalazio se u Milanovcu, koji je posle rata osnovao samostalnu radionicu u dvorištu svoje kuće Ulici Miloša Velikog. Njegov rad je bio veoma cenjen, a sam Nemanja veoma poznat pa su mu porudžbine stizale iz čitave Srbije.
Razvoj modne industrije, kao i trendovi u društvu proizveli su potrebu za masovnom konfekcijskom proizvodnjom koja je umanjila potrebu za ličnim krojačima. Univerzalni konfekcijski brojevi i jeftiniji odevni komadi doveli su do toga da ovaj stari zanat gotovo izumre.
Uprkos svemu, abadžijski zanat se do dana današnjeg održao u Srbiji.
source: gminfo.rs
Stari zanati Srbije - Odžačar
Dugačke četke privezane na sajle, te teške gvozdene kugle bile su osnovni pribor za rad nekada veoma rasprostranjenog zanimanja u Srbiji – odžačara
Za vreme zimskih meseci, peći korišćene za grejanje i kuvanje, stvarajući previše gareži i neretko začepljujući odžake. Iz tih razloga, potreba za intervencijom odžačara je bila stalno prisutna.
Postojalo je verovanje da ukoliko sretnene ovu gospodu sa dugačkim četkama na sajlima, crnim radnim kombinezonima i šarmantnim crnim kapicama, donosi sreću osobi koja ih sretne. Takođe, verovalo bi vam donelo sreću, ukoliko biste “ukrali” dlaku sa odžačarske četke.
Jedini bombondžija u Srbiji
Nekada je vladala “žestoka konkurencija” među bombondžijama. Recepti su se dobro skrivali i neretko predstavljali tajnu uspeha ovih majstora slatkog zanata.
Danas, u Srbiji je prestao jedan jedini bombondžija. U pitanju je Beograđanin Žika Bosiljčić, čija mala radionica slatkih poslastica datira još od davne 1936. godine, kada je njegov deda uprkos velikoj konkurenciji uspeo da razvije posao i opstane do dan danas. Žika je nasledio posao i znanje od oca, dok je receptura ostala originalna još od 1936. godine.
Beograđanin Žika Bosiljčić, jedini bombondžija u Srbiji, uspeo je da uprkos ogromnoj konkurenciji, razvije posao koji je 1936. godine započeo njegov deda i zadrži svoju poziciju na tržištu. Od dede i oca nasledio je posao, recepte, znanje i iskustvo, ali je mnogo toga morao da promeni reagujući na želje kupaca. Jedino što je promenio su proizvodni kapaciteti koji su danas veći u odnosu na početak. Takođe, naglašava da su se od nekadašnjeg šarolikog programa najčešće prodaju tvrde bombone, karamele i ratluk (žele bombone, karamele i 14 različitih ukusa ratluka).
source: wikipedia.org
Kovač – stari zanat u Srbiji koji spada u red najtežih
Da li znate da varijacije prezimena “Kovač” predstavlju najčešća prezimena na svetu. Pa tako gde god da krenete možete susresti sa nekim Smithom, Schmiedom, Ferraio-om, Ferrari-em i sličnim.
Upravo nam to govori koliko je ovaj zanat nekada bio cenjen i rasprostranjen. Kovački zanat je sam po sebi veoma zahtevan jer zahteva ogroman fizički napor i konstituciju tela koja može da podrži takav posao. Kovački posao podrazumeva da se koriste čekić, nakovanj i vatra. Pored fizičke snage, da biste se uspešno bavili ovim poslom potrebna je i maštovitost, a i poznavanje nekih drugih zanata kao što je bravarski.
Zahvaljujući tehnološkom napretku, čekić, nakovanj i ostale alate za čije korišćenje je potrebna velika snaga, danas menjaju mašine. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih se zvuk čekića koji oblikuje predmete od kovanog gvožđa, sve ređe čuje.
Tek nekoliko tradicionalnih kovačnica je ostalo u Srbiji i one predstavljaju pravi bastion ovog nekada veoma rasprostranjenog zanata. Među ovim zanatlijama u Sremskim Karlovcima, našla se i jedna žena – Andrea Pap Lukači koja već duže od 15 godina uspešno vodi kovački posao koji je zavolela uz oca.
IKONOPISAC – slikar ikona
Jedno veoma kreativno, tradicionalno zanimanje je ikonopisac odnosno osoba koja se bavi ikonopisom. Koreni ovog zanimanja sežu veoma daleko do ranih početaka Hrišćanstva. Nekada su se ikonopisci školovali na poseban način i vodili poseban način života.
source: wikipedia.org
Uprkos svemu, zanat se zadržao do danas. Slikari se tokom školovanja specijalizuju samo za oslikavanje ikona, dok su samouki ikonopisci sve ređi, ali i dalje postoje.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
