Svetski dan životne sredine: Alarm za budućnost

Svetski dan zaštite životne sredine, koji se svake godine obeležava 5. juna, predstavlja jedan od najvažnijih globalnih događaja posvećenih ekologiji. Ovaj dan nije samo simboličan podsetnik, već i snažan poziv da preispitamo svoj odnos prema prirodi i učinimo korake ka održivijoj budućnosti.

Ovaj značajan datum ustanovljen je od strane Ujedinjenih nacija 1973. godine, a ideja se rodila godinu dana ranije na Konferenciji o životnoj sredini u Stokholmu. Na toj konferenciji su predstavnici čak 113 država potpisali deklaraciju kojom su izrazili spremnost na zajedničku borbu za očuvanje planete. Zanimljiv je podatak da je upravo delegacija tadašnje Jugoslavije predložila 5. jun kao dan kada će se svet udružiti u ime prirode.

Svetski dan životne sredine se ne obeležava formalno – on okuplja ljude kroz akcije, radionice, konferencije, kampanje, performanse i digitalne kampanje širom sveta. Svake godine, jedna zemlja bude domaćin, a u saradnji sa UNEP-om (Programom UN za životnu sredinu), definiše se tema i slogan koji postaju okosnica svih aktivnosti.

Ove godine, fokus je na jednom od najozbiljnijih izazova današnjice – zagađenju plastikom. Domaćin ovogodišnjeg obeležavanja je Južna Koreja, a globalni slogan glasi: #BeatPlasticPollution.

 

Environmental-protection

Nevidljiva opasnost: mikroplastika i nanoplastika

Plastični materijali postali su neodvojiv deo našeg svakodnevnog života. Koristimo ih u ambalaži, odeći, tehnologiji, pa čak i u medicini. Međutim, upravo zbog svoje dugotrajnosti i široke upotrebe, plastika sve više prerasta u ekološki problem epskih razmera.

Procene pokazuju da je od sredine 20. veka do danas proizvedeno preko 9 milijardi tona plastike, od čega je čak 7 milijardi tona završilo kao otpad. Ogromne količine plastike svake godine dospevaju u reke, jezera i okeane – oko 11 miliona tona godišnje.

Vremenom, plastika se razlaže na sitne čestice poznate kao mikroplastika, a neke postaju još manje – nanoplastika. Ove sićušne čestice nalaze se svuda: u vodi, zemlji, vazduhu, pa čak i u telima živih bića. Naučnici upozoravaju da prosečna osoba godišnje unese više od 50.000 plastičnih čestica putem hrane, pića i vazduha.

Još je više uznemirujuće otkriće da nanoplastika može prodrijeti kroz ljudsku kožu ili direktno ući u krvotok. Njeno prisustvo je zabeleženo čak i u najudaljenijim i naizgled netaknutim delovima planete – od dubina Marijanskog rova do vrha Mont Everesta.

Ipak, rešenja postoje i ne zahtevaju uvek vrhunsku tehnologiju – već pre svega volju da promenimo svoje navike i prioritete. Moramo smanjiti upotrebu plastike, posebno one za jednokratnu upotrebu, podstaći ponovnu upotrebu, unaprediti sisteme reciklaže i okrenuti se održivim alternativama. Sve više zajednica, kompanija i država prepoznaje ovaj izazov i odgovara kroz nove zakone, inovacije u pakovanju i obrazovne kampanje.

Svetski dan zaštite životne sredine nije samo datum u kalendaru – to je globalni pokret. Pridružimo mu se i pretvorimo svoje svakodnevne izbore u korake ka zelenijem svetu.