Civilizacija sačuvana u kamenu
Postoji mnogo izvanrednih priča o izuzetnoj civilizaciji koja je naseljavala desnu obalu Dunava. Reč je, naravno, o Vinčanskoj kulturi i arheološkom nalazištu zvanom „Belo Brdo“, koje se nalazi oko 20 km nizvodno od Beograda. Lokalitet se prostire na oko 30 hektara (300.000 kvadratnih metara), a nalazi se na aluvijalnoj terasi reke Bolečice. Ovo mesto je tek krajem 19. Veka dospelo u žižu akademske javnosti. Naime, tragajući za geološkim profilima u Srbiji, poznati arheolog primetio je čudan vertikalni presek na obali. Ovaj strmi deo se sastojao od mnogih vidljivih antropogenih naslaga. Svi dokazi su ukazivali na postojanje ljudi, ali niko nikada nije mogao da pretpostavi srazmere ovog otkrića
Iako je kasnije potvrđeno da su ljudi naseljavali Vinču od kad su naselili Evropu, Vinča je slavna po podacima koje je otkrila o neolitu (pozno kameno doba). U ovom i sledećem blogu, Klik za Srbiju vodi vas na putovanje kroz Vinču. U prvom blogu donosimo vam zanimljivosti iza veštačkog arheološkog brda i o informacije o neverovatnoj gradnji energetski efikasnih kuća u Vinči, čak tokom neolita.
Poznato arheološko brdo
Lokalitet “Belo Brdo” je poznat po mnogim otkrićima, ali danas pričamo priču o antropogenim sedimentima Vinče u visini od 10,5 m (34,45 stopa), koji čine brdo jedinstvenim antropološkim nalazištem. Ovo brdo svedoči o istorijskoj ulozi Dunava u formiranju vinčanse civilizacije. Sadašnji dokazi govore da je ovaj lokalitet ugostio prve naseljenike još pre 7,5-800 godina. To znači da je ovo područje bilo naseljeno tokom kamenog i bakarnog doba, da je svedočilo kako Rimskom carstvu tako i srednjem veku i modernom dobu.
Čuveno „brdo“ je potpuno veštačko: nakon što bi kuće dotrajale, ljudi bi ih rušili i zasipali slojem zemlje. Zatim bi gradili nove kuće. Proces se ponavljao hiljadama godina, a Vinča je poznata po sloju koji datira još iz kamenog doba. Nedavna arheološka istraživanja ukazuju da je vinčanska civilizacija bila daleko naprednija nego što stereotipno mislimo o civilizacijama tog doba. Na primer, posebno dizajnirana i ukrašena grnčarija pokazuje da su već pre 8.000 godina ljudi imali grnčariju za svakodnevnu upotrebu i grnčariju “dizajniranu” za posebne prilike.
Izvor: Wikipedia Korisnik: Gmihail
Energetski efikasne kuće u poznom kamenom dobu
Kuće koje se otkopavaju u Vinči su veličine između 20 i 80 kvadratnih metara, sa više soba i drvenom konstrukcijom. Krov ovih kuća bio je prekriven trskom, a zidovi ovih kuća još iz mlađeg kamenog doba bili su malterisani, iako se u početku verovalo da su Vinačanci kao materijal koristili blato. Međutim, to se pokazalo pogrešnim, pošto je blato imalo nekoliko velikih nedostataka.
Prvo, čim se blato osuši, ono puca i dozvoljava vetru da uđe u kuću kroz pukotine. Kako zidovi ne bi pucali, ljudi su već u neolitu mešavini gline i vode dodavali mnogo peska i mnogo pleve (žitne opne). Pleva smanjuje specifičnu težinu maltera kako bi malter mogao da se nanese u debljem sloju. Kada se pomešaju glina, voda, pesak i pleva, dobija se stabilna smeša koja više ne puca. Ta smeša je građevinski kompozitni materijal, poznatiji kao malter. Vinčanski malter je istovremeno bio i fantastična toplotna izolacija. Podovi u zgradama nisu bili ništa manje genijalni. Drvene grede su bivale obložene izolacionom glinom, a zatim je preko njih nanet tanak sloj blata. Kada se glina osušila, Vinčanci su je tokom neolita peglali i glancali. Na taj način su polirali pod koji je bio lak za održavanje.
Druga izuzetno zanimljiva stvar je da Vinčanci u neolitu nisu imali ognjišta, već peći. Neolitska peć se nimalo ne razlikuje od peći za hleb (pica-peć) koje danas koristimo. Peć je napravljena od istog materijala koji je korišćen na podu ili na zidovima. Kada se peć zagreje, ona akumulira toplotu, koja se kasnije širi po kući kroz pod. Iznad peći su bile dimni odvodi za usisavanje dima koje su osiguravale da dim izlazi napolje. Danas preko naših šporeta koristimo sličan sistem – aspiratore. Dakle, moglo bi se zaključiti da su ljudi već u neolitu znali da naprave potpuno energetski efikasnu kuću i da su imali veoma visoku kulturu življenja, koja je posle neolita postepeno degradirala.
U kamenu je sačuvana priča o jednoj od najstarijih evropskih i svetskih civilizacija. Ova još uvek celosti neispričana priča svedoči o nekada velikoj, veoma razvijenoj i visoko organizovanoj – vinčanskoj civilizaciji.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
