Pravoslavni Božić
Božić se često naziva najradosnijim hrišćanskim praznikom. Za Božić se veruje da donosi veselje, ljubav i slogu. To je sveti dan koji slavi porodicu i porodične vrednosti, a prethodi mu niz običaja koji počinju 3 nedelje pre.
Božić i običaji koji ga prate
Sve počinje „Detinjcima“, odnosno 3 nedelje pre samog Božića. Običaj je da roditelji kanapom vežu svoju decu, a ona koja su bila dobra i štedljiva kupila su poklone roditeljima kojima „kupuju svoju slobodu“. Ovim simboličnim običajem od najranijih dana, deca se uče poštovanju roditelja i obaveza. Vezivanje simbolički predstavlja porodične veze. Već naredne nedelje očekuju nas „Materice“, odnosno praznik kada majka treba da se „simbolički“ oslobodi vezivanja, davanjem poklona deci. Nedelju dana pred Božić slede „Oci“ (ili „Očevi“), praznik kada se očevi „oslobađaju“ vezivanja davanjem poklona deci.
Dan koji prethodi Božiću naziva se Badnji dan. Ime je dobio po ,,Badnjaku“ mladom hrastovom drvetu koje se simbolično unosi u kuću pred Božić. Tradicija nalaže da najstarija i najmlađa muška osoba u porodicu idu rano ujutru u šumu, ne bi li isekli granu koju će zajedno sa slamom uneti u kuću. U nekim krajevima, ukoliko nema hrasta, pa se koriste jelovo ili borovo drvo. Na Badnji dan sečenjem badnjaka ne završavaju se obaveze domaćina. Običaju kažu da je na domaćinu da spremi ,,pečenicu“ (pečeno prase ili neki lepši deo poput butke i rebarca) koja se unosi u kuću zajedno sa badnjakom i slamom simbolišući mesto gde je rodjen Isus. Za to vreme domaćica sprema hranu i mesi kolače za Božićni ručak. Posebna pažnja se pridaje pripremi božićne česnice u koju se prema običajima ubacuje kovani novac i dren. Veruje se da će osobe koje pronađu kovanicu doneti blagostanje, a osobu koja pronađe dren pratiti dobro zdravlje u predstojećoj godini.
Kako se seče badnjak?
U ranu zoru po izlasku sunca na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Običaji kažu da treba pronaći mlad i prav hrast ili cer. Stablo cerića treba taman toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada se odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okreće prema istoku, prekrsti se i pomoli Bogu i Hristovom rođenju, uzima sekiru i sa istočne strane preseca badnjak. Kad se badnjak donese kući uspravlja se pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri kada se usitnjava i unosi u kuću.
Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja drvo, koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, gde se Hristos rodio. Badnjak označava i drvo Krsta Hristovog. U svakoj srpskoj porodici Božić se dočekuje sa Badnjakom. Tokom noći se drvo pali na isti način kao što je to i pravedni Josif uradio. U drugim hrišćanskim i pravoslavnim zemljama umesto badnjaka u kuću se donosi jelka. Prirodno se nameće pitanje kako je došlo do ove razlike. Razloge možemo potražiti u činjenici da je u bliskoj prošlosti jelka bila retko i skupoceno drvo koje se nije moglo naći u svim krajevima, kao i drvo koje nije pogodno za paljenje.
Badnje veče vezuje Badnji dan i Božić. Kada padne mrak, domaćin zajedno sa sinovima ili unucima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Prvo se unosi badnjak, a nakon badnjaka slama se posipa po celoj kući. Običaji nalažu da domaćica u slamu pod stolom za kojim se jede Božićni ručak prospe slatkiše koje će deca „pijučiću“ ujutru skupljati. Time se simbolično svaka kuća simbolično dekoriše da liči na pećinu sa jaslama gde se Hristos rodio.
Photo from: rtv.rs
Večera uoči Božića
Po unešenju pečenice, badnjaka i slame, sledi porodična molitva. Nakon molitve čestita se Badnje veče i seda se za trpezu. Večera pred Božić je obavezno posna, a obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i suvo voće.
Božić – Najradosniji praznik među svim praznicima
Božić se praznuje se tri dana. Prvi dan Božića praznuje se 7. januara po starom, odnosno 25. decembra po novom Julijanskom kalendaru. U svim pravoslavnim hramovima uoči Božića pre svitanja, zvone sva zvona, Odjekuju puške najavljujući dolazak Božića i Božićnog slavlja. Svečano obučeni domaćin vodi porodicu u Crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe prima se nafora koja se jede pre posluženja. Ukućani, prijatelji i prolaznici se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“, a prema običaju oni treba da otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi!“. Tako se treba pozdravljati sve do Bogojavljenja.
Položajnik
Kada se domaćin vrati iz crkve, pozdravi sve u kući božićnim pozdravom, ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik. Jedan veoma lepi običaj je običaj – u ranu zoru pred sam Božić, u kuću dolazi posebni gost ,, Položajnik“. Obično je dete iz komšiluka koji se prethodno dogovori sa domaćinom. Položajnik pozdravlja sve Božićnim pozdravom, i dolazi pokraj šporeta. Otvora vrata na šporetu ili peći, i džara vatru govoreći zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca). Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj“. Položajnik simbolički predstavlja one Mudrace i mage koji su znali da protumače značenje zvezde koja se pojavila na Istoku u vreme Hristovog rođenja. Simbolično se dovodi u vezu sa mudracima (i pored svojih godina) jer zna da džara vatru i tumači značenje varnica koje izlaze iz šporeta. Za dobre vesti i zdravice domaćica ga daruje posebno pripremljenim poklonom.
Božić i česnica
Na Badnje veče ili rano ujutro na Božić, domaćica mesi posebnu pogaču koja se još zove česnica. U nju se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. U nekim krajevima u česnicu se stavlja i dren koji simbolizuje zdravlje. Kada je česnica pečena, iznosi se na sto gde je serviran Božićni ručak. Domaćin seče deo pečenice za Božićni ručak (obično levu plećku, glavu i deo od rebara). Kada svi stanu za sto, domaćin pali sveću, kadionicom kadi ikone, kandilo i sve prisutne. Nakon toga kadionicu predaje nekom mlađem koji kadi ostatak kuće. Ukoliko niko ne zna da otpeva božićni tropar onda se naglas recituje „Oče naš“.
Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice, dok se jedno parče namenjuje za slučajnog gosta ,,putnika namernika“. Osobu koja dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju prati sreća cele godine, a domaćin ga daruje nekim poklonom ili novčanicom.Po završetku lomljenja česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za božićnu trpezu. Ukoliko se nađete u ulozi „putnika namernika“ svaki dobar domaćin će Vas poslužti dobrom čašicom rakije,a nakon perioda posna na bogatoj božićnoj trpezi često ćete pronaći „tradiocionalni srpski delikates“ – čvarke.
Božić u urbanoj sredini
Božićni običaji su jedni od najlepših hrišćanskih običaja. Oni slave porodicu, blagostanje i sreću. Međutim, u moderno doba u urbanim sredinama nije uvek moguće u potpunosti ispoštovati sve običaje. A i kako bi? U gradu teško da ćete pronaći šumu gde biste mogli da isečete badnjak, a i ako to uspete problem bi mogao nastati da to isto drvo prenesete na više spratova. Ukoliko pak to i uspete, treba imati ognjište gde biste mogli da zapalite taj isti badnjak. Zato se uoči Božića u gradskim sredinama unosi manja hrastova grančica sa slamom. Srećom, Božić je neradan dan u Srbiji, pa tako imamo priliku da ovaj najradosniji praznik provedemo sa porodicom kao što i dolikuje.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
