Zaštita životne sredine
Svet se već duže vreme susreće sa brojnim izazovima vezanim za životnu sredinu. Lista gorućih problema sa kojima se susrećemo je iz dana u dan sve duža. Briga o životnoj sredini predstavlja osnovu za ljudsku egzistenciju, kao i jedan od ključnih faktora za zdrav razvoj društva.
Zaštita životne sredine trebalo bi da omogući skup različitih mera koje imaju za cilj sprečavanje ugrožavanja životne sredine i očuvanje prirodne ravnoteže. Briga o životnoj sredini treba da bude trajna obaveza svakog člana društva kako bismo sačuvali planetu za buduće generacije i obezbedili im zdrave uslove za razvoj zajednice i društva u celini.
Životna sredina
Životna sredina se može definisati kao skup svih prirodnih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno uslove za život. Životna sredina obezbeđuje prostor i uslove za život. Životna sredina predstavlja kombinaciju sveta prirode koji nas okružuje i postoji milijardama godina i sredine koju je čovek sam izgradio koristeći nauku i tehniku kako bi okruženje više prilagodio sebi.
Ekologija – nauka o životnoj sredini
Ekologija, kao nauka o životnoj sredini bi trebalo da premosti jaz nastao između životne sredine i potreba čoveka da životnu sredinu prilagodi sebi. Ova relativno mlada nauka proučava međusobne odnose među organizimima i na koji način zavise od spoljašnjih faktora, prvenstveno klimatskih uslova, uslova tla gde se nalaze, načine ishrane I brojne druge pojave I odnose. Celokupan prostor zemljine površine naseljen živim bićima naziva se biosfera i ona obuhvata tri glavna područja života:
• Litosfera – područje kopnene oblasti
• Hidrosfera – područje vodenog pokrivača
• Donji deo/sloj atmosphere
Zaštita životne sredine - Izazovi
Postoje brojni ekološki izazovi sa kojima se svet susreće. Veliki problem, čijih posledica smo svesni već decenijama predstavaljaju klimatske promene i globalno zagrevanje. Još davne 1938. Godine Gaj Kalendar, britanski inžiner je predstavio svoj rad “Veštačka proizvodnja ugljen-dioksida i njegov uticaj na klimu” u kome je pokušao da ukaže na štetan uticaj ljudskog faktora na klimatske promene. Upravo, povećana koncentracija CO2 u atmosferi dovodi do rasta temperature, i od druge polovine 19. veka do danas zabeležen rast temperature od približno 1 °C.
Ovaj rast tempeture ima jake implikacije na:
• Otapanje glečera
• Porasta nivoa okeana i mora
• Promene obrazaca padavina
• Povećanu učestalost ekstremnih vremenskih događaja
• Acidifikacija okeana
Zagađenje životne sredine je problem sa kojim se čovečanstvo susreće na globalnom nivou. I pored individualnih i kolektivnih napora brojnih zemalja unošenje polutanata u životnu sredinu, ostaje veliki nerešeni problem sa implikacijama na kvalitet životne sredine i zdravlja ljudi. Slike ostrva sačinjenog od đubreta kako plutaju okeanima postale su svakodnevnica i ukazuju na neophodnost rešavanja ovog problema. Postoji više stvari koje kao pojedinci možemo da uradimo kako bismo uticali na smanjenje zagađenje vode:
1) Smanjimo upotrebu plastične ambalaže – plastika je jedan od najvećih zagađivača vodenih tokova i posebno zahtevna jer se razgrađuje
2) Reciklirajmo! I dok se u Evropskoj Uniji reciklira i do 60% ukupnog otpada u Srbiji je taj procenat daleko niži (tek nešto oko 7%).
3) Poseban oprez prilikom upotrebe i odlaganja detardženata. Jedan od velikih hazardera su i detardženti koji mogu napraviti veliku štetu vodenom ekosistemu.
4) Obratimo pažnju i na odlaganje korišćenog ulja. Korišćeno ulje ne treba odlagati u sudoperu!
U poslednje vreme svedoci smo izuzetno lošeg kvaliteta vazduha koji udišemo. Glavni polutanti vazduha su uglavnom posledica ljudskog ponašanja. Zagađivači mogu biti različitog pojavnog oblika, čvrstog, tečnog i gasovitog. U suštini izvori zagađenja su uglavnom svuda isti, ali ipak njihovo učešće je određeno mnoštvom faktora. Država je ta koja igra ključnu ulogu za kvalitet vazduha jedne zemlje, jer država drži sve poluge i mehanizme za rešavanje ovog problema. U kojoj meri će emisija polutanata biti moguća zavisi direktno od toga koliko će državne mere biti restriktivne i u kojoj meri se one implementiraju. Gorući problem zagađenja vazduha sa kojim se susrećemo su:
• Zagađenje usled sagorevanja fosilnih i drugih goriva kod individualnih ložišta
• Zagađenje prouzrokovano sagorevanjem goriva prilikom proizvodnje električne I toplotne energije
• Zagađenje kao posledice industrijskih aktivnosti i građevinarstva
• Zagađenje usled upotrebe veštačkog đubriva i pesticida u poljoprivredi
• Sagorevanje goriva u saobraćaju
Šta možemo kao pojedinci da uradimo?
Zaštita životne sredine je izazov sa kojim se susrećemo i mi kao pojedinci, a ne samo na nivou država. Za početak, potrebno je više svesti! Ukoliko želimo promenu, potrebno je da pođemo od sebe samih.
U kojoj meri koristimo obnovljive resurse? Da li recikliramo dovoljno?
Da Ii je baš uvek neophodno da palimo kola do prodavnice ili kraćom šetnjom možemo pomoći i sebi i životnoj sredini u kojoj živimo?
Click for Serbia podržava rad organizacija i fondacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine. Više o njima pronađite na sledećem linku https://clickforserbia.org/sr/ecology/
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
