Knez Miloš Obrenović: Od Takova do Beograda
Pre tačno 165 godina, 26. septembra 1860. godine, preminuo je knez Miloš Obrenović,vođa Drugog srpskog ustanka i državnik koji je iz temelja oblikovao srpsku državnost. Njegov život, vladavina i ličnost obeležili su prvu polovinu XIX veka, dok se njegovo ime i danas izgovara sa poštovanjem. Sećanje na kneza Miloša čuvaju konaci, spomenici i brojni istorijski zapisi, a narod ga je zauvek zapamtio kao čoveka koji je Srbima doneo slobodu i državnost.
Život kneza Miloša: Vezir među Srbima i Srbin među vezirima
Miloš Obrenović rođen je 1780. godine u selu Dobrinja kod Požege. Detinjstvo je proveo u teškim uslovima, a rano se istakao svojom sposobnošću i odlučnošću. Tokom Prvog srpskog ustanka stao je uz Karađorđa, ali se ubrzo pokazalo da će njihovi putevi biti različiti.
Nakon sloma ustanka, Miloš je ostao u Srbiji, dok se Karađorđe povukao preko Save. Na rastanku sa Jakovom Nenadovićem izgovorio je reči koje najbolje oslikavaju njegov karakter i privrženost porodici i otadžbini:
„Ja u Njemačku neću, niti imam kuda. Da ja u Njemačku bežim sa golim životom, a za to vreme Turci robe i prodaju moju staru majku i ženu i đecu, Bože sačuvaj“.
Drugi srpski ustanak u Takovu
Posle krvavog sloma Prvog srpskog ustanka, Srbija je ponovo pala pod turski zulum. U takvoj atmosferi Miloš Obrenović preuzima vođstvo i na Sretenje, 15. februara 1815. godine, u Takovu podiže Drugi srpski ustanak.
Za razliku od Karađorđa, Miloš se nije oslanjao samo na oružje. Dok su ustanici pobeđivali u bojevima kod Ljubića i Dublja, on je istovremeno pregovarao sa Turcima. Upravo ta kombinacija borbe i diplomatije omogućila je da Srbija već 1816. godine dobije prve oblike samouprave, a Miloš bude priznat za kneza.
Prva autonomija Srbije
Knez Miloš je bio na vlasti u dva navrata – od 1815. do 1839. i ponovo od 1858. do 1860. godine. Njegova prva vladavina ostala je upamćena kao period u kojem je Srbija postala Autonomna Kneževina Srbija u okviru Osmanskog carstva. Presudan je bio Hatišerif iz 1830. godine, kojim je Srbiji priznato pravo na unutrašnju samoupravu, oslobođenje od turskih dahija i nasleđivanje kneževske vlasti u dinastiji Obrenović. Hatišerifom je Srbija dobila pravo na slobodu veroispovesti i u Beogradu je za mitropolita mogao biti biran Srbin, umesto Grka.
Kragujevac: Prestonica kneza Miloša Obrenovića
U vreme vladavine kneza Miloša, Kragujevac je postao prva moderna prestonica Srbije. Upravo tamo knez je organizovao državne organe, otvorio škole, pokrenuo štampariju i doneo prve zakone. Kragujevac je bio simbol novog poretka i mesta na kojem je Srbija pravila svoje prve državničke korake. Kasnije, Miloš je pažnju usmerio i na Beograd, tada još uvek pod jakim turskim uticajem.
Konak kneza Miloša – spomenik jedne epohe
Jedan od najsvetlijih simbola njegovog vremena je Konak kneza Miloša u Topčideru, izgrađen 1831. godine. Ovaj konak nije bio samo rezidencija, već i centar političkog života Srbije. U njemu su donošene važne odluke, sklapani dogovori i vođena diplomatija. Iako Srbija formalno nije imala vlast nad gradom, Miloš je iz prkosa i vizije buduće prestonice gradio svoje dvore i konake baš u Beogradu, želeći da pokaže da i on polaže pravo na srpsku metropolu. Tako je Beograd polako postajao političko i kulturno središte koje će kasnije trajno poneti ulogu glavnog grada Srbije.
Danas, Konak kneza Miloša predstavlja muzejski prostor koji čuva originalni nameštaj, predmete i dokumenta iz tog vremena. Posetioci mogu da osete duh epohe i upoznaju se sa životom i radom jednog od najuticajnijih srpskih vladara. Kako ističu istoričari, konak je simbol sticanja državnosti i modernizacije Srbije.
Porodica i dinastija Obrenović
Miloš je bio osnivač dinastije Obrenović, koja je obeležila XIX i početak XX veka u Srbiji. Sa suprugom kneginjom Ljubicom imao je više dece. Kada se Miloš povukao 1839. godine, presto je najpre preuzeo njegov sin Milan Obrenović II, ali je vladao samo nekoliko nedelja zbog teške bolesti. Nakon njega na vlast dolazi knez Mihailo Obrenović, koji je prvi put vladao do 1842. godine. On je nastavio očevu politiku, ali je tri godine posle toga usledila smena dinastija. Na presto je 1842. došao Karađorđev sin knez Aleksandar Karađorđević. Tada je i prestonica preneta u Beograd
Knez Miloš u narodu
Knez Miloš Obrenović je bio harizmatična i kontradiktorna ličnost. Narod ga je pamtio po jednostavnosti i neposrednosti. Umeo je da razgovara sa seljacima, da deli pravdu i da im uliva nadu. Ipak, bio je i veoma autoritativan. Njegova reč bila je zakon, a neposlušne je znao strogo da kazni.Poznat je i po svojoj poslovnoj snalažljivosti – bio je jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, sa velikim imanjima, stokom i trgovinom.
Serbian 
English 
