Dositej Obradović - Drugi deo
U prethodnom blogu o jednoj od najpoznatijih ličnosti srpskog prosvetiteljstva, govorili smo o traganju Dositeja Obradovića za saznanjem i nastalim promenama u pogledu sopstvenog naučničkog identiteta. U ovom delu ćemo se malo dublje pozabaviti time šta je tačno Dositej ostavio iza sebe – i to ne samo time kako je njegovo učenje uticalo na njegove savremenike, već i time kako i dalje utiče na današnji život u Srbiji.
Pomenuli smo kako je Dositej doživeo oba sveta: crkveno-monaški i svetovno-svetski. Želeo je da pronađe način da obogati oba načina života, jer je čvrsto verovao da se u zajedničkom životu može naći „dobro seme“, koje crkva može dalje razvijati za sebe, i obrnuto. Tu mu ideja o obrazovanju prostog naroda postaje toliko važna. Dositej je jasno video sve dobre osobine svog naroda. Čvrsto je verovao da će, posle dugog perioda beznađa i ropstva za vreme stroge otomanske vladavine (a, imajte na umu – u ovom trenutku, Osmanlije su još uvek bile na vlasti na srpskim teritorijama – manje nego ranije, ali ipak prilično moćna sila), samo dobro obrazovanje i pismenost obezbediti siguran preporod nacije. Posebno je podsticao da se deca upućuju u škole i da se u tim školama razvijaju zdravi i kvalitetni obrazovni programi.
source: www.wikipedia.org
Podsticao je i žensku decu da se školuju, što je bio veoma radikalan stav, jer su ženska deca često ostajala kod kuće i pomagala drugim ženama u kućnim poslovima, dok su mušku decu slali u školu, na fizičke poslove ili na šegrtovanje radi učenja zanata. Dositej je izgradio sliku idealnog Srbina: obrazovanog, gracioznog pojedinca i rekao: „Neka svako od vas sada zamisli, kakva bi radost bila imati takve ćerke, žene i majke!“ Savršenu, obrazovanu porodicu čine obrazovani članovi porodice, pa je bilo neophodno da i žena, „stub domaćinstva“, bude isto tako obrazovana.
Još jedno od velikih dostignuća Dositeja bilo je to što je promenio način upotrebe srpskog jezika, posebno pisanog. Verovao je da bi naučnici trebalo da pišu jednostavnim, zajedničkim jezikom koji bi svi mogli da razumeju, što bi dovelo do toga da svi ljudi razviju dobre veštine dedukcije i sveukupno bolju sposobnost da misle svojom glavom, bez potrebe za autoritetom (npr. crkva) koji im govori šta i kako misliti. Dositejevo delo je utrlo put kasnijim reformatorima srpskog jezika, poput Vuka Stefanovića Karadžića, i obojica su razumeli kako bi razvijen zajednički jezik mogao pomoći u ukupnom razvoju i jačanju nacije i države.
Dositej je u svojim pisanim delima uglavnom koristio stari crkvenoslovenski jezik, ali su pojedini istraživači primetili i kako je u njegovom ranom stilu pisanja bilo mnogo anglicizama i pozajmljenica sa elementima ruskog. Kako je vreme odmicalo, te pozajmljene reči su se smanjivale i Dositej je počeo da koristi pretežno srpske reči i izraze. Istakao je i značaj dobro razrađenih i sažetih gramatičkih pravila, koja su uticala i na pisani i na govorni jezik: smatrao je da će to biti presudno za sveukupni prosperitet srpskog naroda u 19. veku. Ovakve ideje su sigurno počele još u prosvetiteljskim počecima u 18 veku, ali su se u Srbiji razvijale, tumačile i primenjivale na način koji je Dositej sebi prilagodio.
Napisao je dosta dela, od kojih su neka od najpoznatijih (a i danas deo osnovnoškolskog programa) „Pismo Haralampiju“ (Pismo Haralampiju, 1783), „Život i pustolovine“ (Život i priključenija, 1783), „Savjeti zdravog razuma“ (Sovjeti zdravago razuma, 1784) ili „Ustani Srbijo“ (Vostani Serbije, 1804). Govorio je mnoge jezike, uključujući italijanski, grčki, latinski, nemački, engleski i francuski, a preveo je i mnoga strana dela na srpski (neki od njih su Ezopove basne ili Etika Frančeska Soavea).
source: www.wikipedia.org
Početkom 1811. Dositej je postao prvi ministar prosvete u Srbiji. Nažalost, nije bio predugo na tom položaju, jer je samo nekoliko meseci kasnije, krajem marta iste godine, preminuo u 71. godini. Sahranjen je u dvorištu Saborne crkve Svetog Mihaila. u Beogradu, a nekoliko decenija kasnije uz njega je sahranjen njegov naslednik u jezičkoj reformi Vuk Karadžić.
Sveukupno, Dositej Obradović je imao ogroman uticaj na obrazovanje i srpski jezik, što je zauzvrat brzo poboljšalo opšte stanje i organizaciju škola i nastavnog plana i programa. Takođe je smatrao da dobro obrazovanje rezultira razvojem zdravih moralnih standarda i vrednosti, što dalje utiče na zdravo telo, dobrodušne pojedince, kao i na bistar um i „dobro, plemenito srce“. Njegova neverovatna vera u sve dobre kvalitete svog naroda i njegov stalni naporan rad na obezbeđivanju izvora i plodnog tla za dalji razvoj i napredak ostaje dirljiv i motivišući prizor koji se može videti čak i više od dva veka kasnije. Od mladića rešenog da svoj život provede sam i odan Svetome, on je izrastao u nesebičnog i neumornog propagatora znanja, i što je najvažnije, znanja dostupnog i spremnog za sve.
Serbian 
English 
Russian 
Chinese 
